Bio je šmeker i boem koga su svi obožavali! Svi ga pamte po izjavi – zar zbog fudbala da izgubim mladost.
Zoran Čava Dimitrijević je glasio za jednog od najvećih fudbalskih boema. Jedna slika je obeležila fudbalsku karijeru ove legende. U jednoj kultnoj beogradskoj kafani Dimtrijević je uslikan zajedno sa legendom crno-belih Draganom Manceom posle utakmice ispijaju pivo.
Čava je rođen u Beogradu 1962. godine ili kako je on volio da kaže na Zvezdari, tačnije na Bulbuderu. Tokom karijere nosio je dres Partizana, Subotičkog Spartaka, Dinama iz Zagreba, Dižona, Nanta i Valensijena. Gde god da je igrao Čava je bio jedan od najomiljenih igrača.
Posle Partizana kratko je boravio u Kanzasu. Hteo je da igra mali fudbal za Kanzas Siti. No vratio se pre nego što je otišao kako je sam govorio.
– Krenem ja u Ameriku. Mali fudbal, Kanzas Siti – koji Siti, brate. Tuga! Nigde nikog na ulici, beži Čavo nazad.
I vratio se ali ne u Partizan već u Spartak iz Subotice. Spartak je tada bio član Druge lege. O tome je jednom govorio.
–Vraćam se iz Amerike pa odem u Suboticu. Daju mi pare, a ja im pozajmim da dovedu još neke… Uđemo mi u Prvu ligu. A moja lova? Ma zaboravi!
Zoran Arsić, bivši igrač Spartaka i Partizana, Čavin dugogodišnji prijatelj, saigrač i cimer, kaže da je Čava za javnost ostao sportska knjiga bez korica.
-– Takav se igrač godinama unazad nije rodio na ovim prostorima. Čava je bio čovek o kom je mogao da se snima film svakog dana, svake nedelje, na terenu i van terena. Imao je nešto što se ne uči. To je Božji dar. Sjajan osećaj za loptu i visoku sportsku inteligenciju. Bila su mu dovoljna dva poteza da reši utakmicu.
Arsić dalje nastavlja priču- Zbog Čave smo mnoge noći proveli u karantinu, misleći da ćemo mi nekako njega da obuzdamo. Kako dođe povečerje, kada svi legnu u krevet i ugase se svetla, on mi kaže: “Brate, vidimo se ujutro…”. Izađe kroz prozor, pa kroz šumu… Išao je svojim putem. Obično me je budio između pet i sedam ujutro. Kucao bi na prizor, da mu otvorim i pomognem da neopaženo uđe u sobu.
–Pitam ga: nesrećo, šta si to opet radio? “Ubio sam pešaka”, odgovorio je. Sav u čudu i zaprepašćen, pitao sam ga naivno: kakvog pešaka? Popio je bocu “Džoni Vokera”. Molio me je da ga ne budim za doručak. “Molim te, kada budemo izlazili na teren, izvedi me i drži pod ruku, da se ne primeti da sam pod gasom”, govorio bi Arsić. Bilo je takvih slučajeva koje smo vešto prikrivali od trenera i drugara.
Iako nije dugo ostao u Subotici Čava je simbol ovog grada. Gde god bi se pojavio svi su se utrkivali da budu u njegovom društvu i da mu plate piće. Kako reče jedan Subotičanin popio je mnogo u Subotici, a nije platio ukupno ni dva pića.
Put ga je iz Subotice odveo u Zagreb. Oni koji se sećaju “Vremena sporta i razonode”, sećaju se i Milana Galića iz Rijeke. Galić je imao svoj čuveni komentatorski stih o Čavi: “Ništa sok, ništa kava, evo ide Dimitrijević Čava”.
Biće još priča o ovoj legendi, igraču kojem se skandiralo u Beogradu, Subotici, Zagrebu, Splitu, Sarajevu i širom cele Jugoslavije.
Nažalost brzo je živio ali je brzo i umro.
