Žarko Paspalj, legendarni košarkaš, pričao je otvoreno o zdravstvenim problemima i otkrio kako je preživeo dva infarkta i moždani udar.
Žarko Paspalj je bivši srpski i jugoslovenski košarkaš. U svojoj karijeri je igrao za Budućnost, Partizan, San Antonio Sparse, Olimpijakos, Panatinaikos, Panionios, Pariz Basket Rasing, Aris i Virtus. Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio 2 srebrne medalje na Olimpijskim igrama, zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1990. i tri zlatne medalje na Evropskim prvenstvima, kao i jednu bronzanu sa EP. Rođen je u Pjevljima 1966. godine.
U emisiji „Ordinacija“ trofejni reprezentativac otvorio je dušu. Pričao je kako je doživeo prvi infarkt u 35. godini, dok je još bio aktivan sportista. U martu 2001. preživeo je ozbiljan srčani udar dok je rekreativno igrao fudbal u Atini, a drugi drugi srčani udar je preživeo četiri meseci kasnije.
– Osetiš nešto što nije uobičajeno, znači krene grebanje po, recimo, grudima, neke neprijatne nelagodnosti, neko znojenje, mimo sportskog, teško je to prepoznati, što bih ja rekao, mala snaga, ali nije uobičajena mala snaga, nije umor, nego nešto potpuno drugačije. E sad, kako čovek to da prepozna, ja, svakako, nisam – rekao je za „RTS“ Žarko Paspalj.
Žarko je pričao kako je imao sreću da su ga brzo prebacili u bolnicu i da nije odmah znao da je u pitanju srčani udar.
– Konstatovali su srčani udar. Proveo sam nekih, ne mogu više ni da se setim, sedam, osam, deset dana u bolnici. Uradili su šta su kako to ide kad se takva situacija desi.
Posle izlaska iz bolnice iako mu je bilo zabranjeno, on je nastavio da se bavi sportom i posle mesec dana mu se dogodio drugi srčani udar.
– Onda mi se desila, verovatno, najgora epizoda. To se zove ventrikularna tahikardija i samo mogu da zahvalim Bogu koliko su me brzo prevezli sa Kalemegdana u Urgentni centar da preživim.
Paspalj je istakao da je imao loše genetske predispozicije. Istakao je da su pokojni otac, pokojni brat i pokojna majka imali identične probleme.
Žarko je objasnio koliko je važno redovno uzimanja terapije i promena životnih navika. Istakao je da što se tiče uzimanja lekova odličan, ali da ima problem koji nikako nemože da reši.
–Što se tiče cigara, nikako, i to će verovatno biti stavka koja će, htela ili ne htela, morati da se rešava u nekom budućem vremenu. Sad opet moji prijatelji, koji bi ovo slušali, umrli bi od smeha, pošto pričam već deset godina i nikako da se rešim. Počeo sam da pušim sa nekih trinaest i po, četrnaest godina, mnogo pre nego što sam ušao u bilo kakve ozbiljne sportske vode i verovatno sam čovek koji je išao na sve moguće metode, od hipnoza, sve živo. To već prelazi u jednu određenu šalu i te šale se, što kažu, pripovedaju.
Ispričao je da mu se moždani udar desio na putu u Americi.
– Jedno jutro, odnosno pred jutro, probudim se, neki mi je čudan osećaj, da ne kažem, nije mi baš svejedno, još uvek ne kapiram, još uvek mi nije jasno šta se dešava, ali shvatam da se nešto dešava. Budim se posle nekoliko sati spavanja, već tad vidim da mi nije nešto u redu sa rukama, malo se teže oblačim i u tom momentu shvatam da ne mogu da pričam. Jednostavno, priča mi se ugasila.
Žarko je objasnio da se nekako obukao i popio kafu u baru hotela gde je definitivno shvatio da ima moždani udar. Pozvao je prijatelja kome je uspeo samo da kaže – „stroke“ (šlog na engleskom). U bolnici je sazno da je doživeo moždani udar. Moždani udar koji je uticao na govor, na levu ruku i na levu nogu koje nije mogao da pomeri. Govor mu se vratio posle dva meseca uz pomoć logopeda, a za ruku i nogu kaže da sada funkcionišu, ali da osećaj u ruci i nozi nikada neće biti isti.
– Bilo je neprijatno, krajnje neprijatno, ali prođe, nastaviš da živiš, trudiš se opet da budeš agilan, nešto da radiš, da sređuješ dvorište. Nema više lopte. Od vrhunskog košarkaša postao sam vrhunski baštovan – rekao je Žarko Paspalj.
Dodao je da ogromnu zahvalnost duguje, pre svega, svojoj ženi koja je bila uvek uz njega.
