Na Božić, 07.januara 1957.godine u Raštanima, tada selu a danas predgrađu grada Mostara, rodio se Veselin Đurasović. Veselin Đurasović, defanzivac mostarskog Veleža koji je uvek ostavljao srce na terenu.
Još kao mali dečak šutirao je loptu na stadionu Krč u svojim Raštanima na stadionu OFK Mladosti iz Raštana. Još kao dete je često na treninzima igrao sa starijima. Na terenu se to nije primećivalo. Njegova požrtvovana igra, dobar skok i odlična igra glavom, a naročito njegova borbenost zapažena je od trenera Brane Trifkovića koji ga sa 15 godina stavlja u prvi tim Mladosti. Njegova igra nije ostala nezapažen ni od skauta Veleža.
– Velež mi je doneo mnogo radosti, a bilo je i tuge. Počeo sam karijeru sa 15 godina u Mladosti u Raštanima. Zapazili su me treneri iz omladinske škole Veleža. Imali smo odličnu ekipu i, da se malo pohvalim, uzeli smo 1974. godine najkvalitetniji evropski turnir, Kvarnersku rivijeru. Onda sam 1975. godine potpisao svoj prvi profesionalni ugovor i ostao u svom Veležu do kraja karijere – priseća se Đurasović.
Fudbaler defanzivnih zadataka Veselin Đurasović jedan je od retkih igrača koji je svoju ljubav prema Veležu ispoljio vernošću samo jednom gradu i klubu. I danas je u Veležu u ulozi trenera i sportskog funkcionera. Za njega ne postoji leva i desna strana, naši i njihovi, istočni i zapadni. On je samo Mostarac i Veležovac.
Velež nekada renomirani klub u Evropi i bivšoj SFRJ je mnogo dao popularnom Jazi. Ali i Jazo je mnogo dao Veležu.
Crveni dres Rođeni je nosio ukupno 17 sezona, odigravši preko 400 utakmica, od toga 304 u Prvoj ligi Jugoslavije. Jedan je od ukupno četiri igrača Veleža u istoriji sa preko 300 nastupa u najvišem rangu takmičenja, zajedno sa Marićem (441) , Vladićem (360), te Bajevićem (320). Ukupno je 22 na večnoj listi bivše nam domovine po broju nastupa.
Jedan je od retkih igrača Veleža (uz dva Vladimira – Skočajića i Matijevića) koji je osvojio oba Kupa maršala Tita – 1981. i 1986. te Balkanskog kupa iz 1981. Po ocjenama tadašnjeg magazina “Sport“, bio je proglašen kao najbolja “petica“ svoga vremena.
Ima li veće pohvale za nekog igrača kada trener kaže za tebe da ne postoji tim na planeti koji igrača poput njega ne bi želeo da ima u svojoj ekipi. Ovo je za Đurasovića izjavio trener Vukašin Višnjevac koji je jedno vreme trenirao Velež.
Debitovao je za svoj Velež protiv zagrebačkog Dinama 1976 .godine. Odmah posle debija desila se Ljubljana. Okršaj Olimpije i Veleža, uz direktan televizijski prenos. Celi Raštani su na nogama, svi su uz TV aparate. Njihov Jazo je u prvoj postavi Veleža i prvi put na televiziji.
Halihodžić postiže gol. U buketu igrača koji se raduju je i Veselin Đurasović Jazo. Raštani su na nogama, samo u roditeljskoj kući Jaze muk. Srce Vidoja nije izdržalo, ugledavši svoga sina kako igra u početnoj postavi za Velež.
Gledajući prenos te prvenstvene utakmice u 53. godini života u Raštanima preminuo je Vidoje Đurasović – otac tada osamnaestogodišnjeg Veselina.
Ovaj tužni i nesvakidašnji događaj opisuje kolika je čast bila obući dres Veleža, a još više biti njegov standardni član – celi igrački vek.
To je uspelo legendarnom Jazi, vernost klubu čitav igrački vek.
Predivan osećaj je udisati mostarski behar u februaru, ali jednom je počeo da širi čudne mirise. U to vreme igrao je Veselin Đurasović svoju oproštajnu utakmicu, a rival je bio kao na početku – zagrebački Dinamo. Čudni su utisci sportiste kada mora da se oprosti od igre svog života, jer ga godine sustižu, a srce bi još htelo.
-– Bio sam tužan, bilo mi je jako teško. Znao sam da je gotovo, da prestajem da igram. Suze su mi tekle. Publika me je podržavala, ispratila me i bodrila. Bio je pun stadion. Nije mi bilo lako u tim trenucima – priseća se Veselin Đurasović.
Posle završetka igračke karijere posvetio se Veselin Đurasović trenerskom pozivu. Dok su neki pokušavali da izblede sjaj mostarske fudbalske slave, busajući se u tuđa prsa, on je svom Veležu ponudio srce na izvolite. Za njega je, ne sumnjamo, Velež ljubav koja ne prolazi.
Veselin je otac tri sina. Otac je blizanaca Siniše i Slaviše, i Srđana.
Đurasović i danas želi da Velež napreduje i pobeđuje. Da bude sladak kao smokve iz njegovih Raštana, ili trešnje iz Mostara.
Imala je Jugoslavija na stotine i stotine fudbalskih bisera, a Veselin Đurasović jedan je od retkih koji je pružao čudan sjaj.
Raštane svojata, Mostar voli, a u Velež je zaljubljen.
I danas se u Mostaru pevuši: „Mi smo raja iz Mostara, sve nas ista ljubav spaja!”
