Prošlo je godinu dana od strašne pogibije dece u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Tog tužnog dana 03.maja 1923.godine, dečak ubica došao je u školu i hladnokrvno ubio devetero dece i njihovog čuvara Dragana. i Ko zna šta bi se desilo da ispred njega nije stala hrabra devojčica Ema Kobiljski.
Ema Kobiljski je ćerka Dragana, bivšeg odbojkaškog reprezentativca i sada odbojkaškog trenera. Dragan Kobiljski i njegova supruga Nina su u ljubavi više od četvrt veka. Posle dve neuspešne potpomognute oplodnje na svet je stigla Ema. U kuću Kobiljskih stigla je i velika radost.
Dragan je tokom karijere mnogo puta bio razdvojen od porodice. Uvek je znao da su deca na sigurnom zahvaljujući supruzi Nini. Živili su život iz bajke.
A onda je došao taj treći maj. Dečak ubica je sejao smrt po školi. Ispred njega je stala hrabra devojčica Ema. Hrabro je gledala u ubicu. Nešto se dogodilo što ga je zaustavilo i zbog čega je prestao dalje da ubija. Iako je imao još mnogo naoružanja prestao je da puca. Pored Emine klupe je ostavio ranac i izašao da se preda. Zlo se zaustavilo.
U februaru ove godine u Višem sudu u Beogradu svedočili su roditelji male Eme. U svom svedočenju su istakli da je tog kobnog trećeg maja „da je tog dana za njih život stao“.
Poznati odbojkaši trener, Dragan Kobiljski je rekao kroz suze i jecaj da je za tragičinu vest saznao u trenutku, dok je kao odojkaški trener radio u Rumuniji.
— Ja sam otac streljane Eme Kobiljski! Mi smo do tada imali bajku od života, nikada nam ništa nije falilo, mi smo mislili da nam to pripada. Samo smo živeli veliku sreću – rekao je Dragan Kobiljski.
Dodao je da mu je supruga Nina tog dana javila da se u školi „Vladislav Ribnikar“ dogodila pucnjava. Potom je objasnio kako se osećao kada je saznao prvo za pucnjavu, a zatim i za stravičnu vest.
–Stan je počeo da me guši. Izašao sam napolje. Kada me je pozvala Nina i saopštila mi da je naša Ema ubijena, pao sam na zemlju i ležao. Samo jedno pitanje – Zašto?
Svoju mezimicu poslednji put video je kada je išao na prepoznavanje. To je opisao rečima „bila je lepa“.
U nastavku suđenja rekao je da svako veče pred spavanje dugo gleda Eminu sliku i šalje joj poruke na telefon.
– Ona kao da mi kaže „tata biće dobro“. Ema je možda osoba koja je mene najviše na svetu volela. Imali smo posebnu vezu. Ne damo nikome da nam oduzme našu Emu – kroz suze je rekao Dragan Kobiljski.
Pri kraju svog svedočenja istakao je.
— Zabrinjava me što je porodica dečaka ubice na slobodi, ali ne zato što ih mrzim, ili se radujem njihovoj nesreći, već zato što ta porodica živi u ambijentu oružja, municije i monotovljivih koktela. Mislim da će oni i dalje znati da pucaju u čelo, potiljke, bubrege nenaoružanu decu. Mi kao porodice opet zavisimo od njihove dobre volje, da li će to da urade ili ne. Uznemirava me kada advokat čoveka koji je stvorio najvećeg monstruma na konferenciji prenese njegove reči: „Neka rade šta hoće, porodicu neka mi ne diraju, a on je nama uništio svetove!“ Oni kao porodica ne znaju šta su nam uradili. Imaju arsenal, a ne idu u vojsku. Ima bolesnika u kući, a lekar je. Užasava me kada takav čovek kaže: „Nisam kriv!“ Jedan sveštenik nam je rekao „Emin izbor je bio da stane isped njega i da mi treba da poštujemo njen izbor. Na čast je svakom roditelju da ga dete prevaziđe, a mene je Ema prevazišla.“
