Rođen je u Sarajevu 6. maja 1941. godine. Roditelji su mu također rođeni u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Njegove dede su bili Poljak i Slovenac, a bake Čehinja i Nemica. Otac Mihajlo se bavio sportom.Bio je rvač i povremeno bokser. Po zanimanju je bio bravar. Majka Karolina je bila domaćica i vežbala je u „Sokolu“.
Ivica Osim je bio plavokosi dečak. Odmah posle rata dobio je nadimak Švabo. To je Ivicu strašno nerviralo, ali nadimak je ostao.
– Sećam se samo da mi je to uveliko išlo na živce, da sam zbog toga često plakao. Nije ništa pomogalo, nadimak mi je ostao– rekao je Osim jednom prilikom.
Kao i sva deca u to vreme i Ivica je odmah posle nastave trčao na poljanu i igrao fudbal.
Jednog dana na Grbavici, stadionu popularnog Želje, organizovan je turnir za pionire. Željo je tražio talente i među 300 pionira izabrano je njih 25 među kojima je bio i Osim.
–Počeli su treninzi, škola, pa ponovo treninzi… Tada sam već polazio u gimnaziju. Bio sam jedan od najboljih učenika. Majka nije imala zbog toga ništa protiv da se upišem u klub, ali mi je skrenula pažnju da pazim na hlače i cipele, jer smo u to vrijeme vrlo teško živjeli.–Otac koji je bio penzionirani invalid imao je vrlo niska primanja, tako da smo jedva sastavljali kraj s krajem. Bilo snas je četvoro: otac, majka, ja i sestra Gordana– napisao je jednom Ivica.
Sa 18 godina potpisao je prvi profesionalni ugovor sa Željom. Donio je kući osam hiljada tadašnjih dinara, što je bilo malo više od očeve invalidske penzije.
Trenirao je i povremeno igrao, ali pošto je bio previsok i mnogo mršav nije imao snage za celu utakmicu.
U sezoni 1961/62 počelo je dobro i za Željezničar i za Osima. Dolaskom trenera Konjovoda Osim je igrao sve više, a Željo se po treći put vratio u Prvu ligu.
Po završetku srednje škole Osim je upisao Prirodno matematički fakultet. Dobro je počeo na fakultetu, dao je odmah nekoliko ispita, Teško je bilo uskladiti igranje u Prvoj ligi i studiranje, Morao je dati prioritet nečemu. Odlučio je da zapostavi fakultet.
Željo je tu sezonu završio na trećem mestu a njegov saigrač Mišo Smajlović postigao je 19 golova i bio prvi strelac prvenstva, Ivica Osim je te sezone postigao 9 golova.
Te godine Ivica Osim je kao gost odigrao jednu utakmicu za Dinamo protiv Juventusa. Iste godine debitovao je i za mladu reprezentaciju Jugoslavije.
1964. godine bio je član olimpijske reprezentacije Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Tokiju.
Sastav Ćurković, Fazlagić, Vujović, Belin, Čop, Miladinović, Samardžić, Zambata, Osim, Radović, Džajić zauzela je odlično šesto mesto.
Posle Olimpijade u Tokiju nije sve išlo kako treba. Željo je igrao odlično ali došlo je i to poslednje kolo. Željo je igrao u Splitu protiv slavnog Hajduka. Želji nisu trebali bodovi a Hajduk je samo pobeda spasavala ispadanja. Željo je namerno igrao slabo po nagovoru u svlačionici. Hajduk je pobedio a Osim i Smajlović, najbolji igrači Želje kažnjeni su godinu dana udaljavanja iz fudbala.
Nesreća nikad ne dolazi sama. Dok je izdržavao kaznu umro mu je otac, a on se razbolio. Tri duga meseca proležao je u bolnici.
Posle isteka kazne i još nedovoljno oporavljen od teške bolesti trenirao je i dočekao povratak na teren. Na utakmici protiv Radničkog bila je puna Grbavica. Na poluvremenu 20 hiljada ljudi je skandiralo u glas „Hoćemo Švabu… hoćemo Švabu… „
Posle postepenog vraćanja fudbalu i stalnog odlaska doktorima krenulo je dobro i Želji i Osimu. Željo je nizao pobede a Osim se vratio u reprezentaciju.
O Ivici Osimu i periodu od 1969. godine do dana kad nas je napustio nekom drugom prilikom.
1. maja 2022 godine umro je veliki evropski trener i posljednji jugoslovenski selektor Ivica Osim.
