Partizan je osnovan 1945.godine i u prvih 15 godina osvojio je samo dve titule. 1958. Partizan je odlučio da bordo-plave dresove zamenio sa crno-belim. Učinjena je i radikalna promena u ekipi. Dotadašnju ekipu, zamenila je nova koja je došla iz omladinskog pogona kluba.
Klub koji je osnovan 1945.godine imao je u svijim redovima uvek najbolje igrače i trenere, ali sve to nije bilo dovoljno da se u nizu osvajaju titule.Klub je igrao dopadljiv fudbal pun tempa, lepih poteza, driblinga i kombinacija a naročito efikasnosti. Igrači kao što su Bobek, Čajkovski, Zebec, Valok, Milutinović i mnogi ostali igrali su najbolji i najlepši fudbal ali nije bilo rezultata.Igralo se za oko a ne za rezultat.
Generacija koju je predvodio Bibek učinila je mnogo za Partizan.Donela mu je ugled u zemlji i svetu,fudbalski navijači su uživali u igrama ali su vitrine su ostale prazne.
U senci glavne scene formirala se ekipa mladića koja je sa trenerom Matekalom punila mreže svojih vršnjaka. Uprava donosi radikalnu odluku. Menja boju dresova i polako stvara tim od juniorskog tima. Prvi koji prelazi u prvi tim je Milutin Šoškić i odmah staje na gol prvog tima. Godinu dana kasnije u prvi tim dolaze Jusufi, Miladinović i Srđan Čebinac ,aza njima i Kovačević, Vasović, Zvezdan Čebinac, Damjanović i Ljubomir Mihajlović.
U klub su doveli Vukelića, Radoviča, Galića, Sombolca i Vislavskog.Godinu dana kasnije došli su Hasanagić, Bečejac, Rašović, Pirmajer i Ćurković.Tako je na Topčiderskom brdu okupljena jaka ekipa i još jača klupa.Za trenera je postavljen veliki fudbaler i trener Stjepan Bobek.Stvorena je generacija sa zaštitnim znakom Partizanove bebe.
Partizanove bebe prvi put u istoriji jugoslavenskog fudbala osvaja tri titule za redom. Tada Partizan dobija naziv Parni valjak.
Tada oboljevaju od narciosidnosti i uobraženosti, od iste bolesti od koje su bolovale i prethodne generacije i Partizan osvaja tek peto mesto u sezoni 1963/64. Sledeće sezone su ponovo blistali i sa osam bodova prednosti osvojili titulu.
Četvrta i poslednja titula
Te 1965. godine osvojili su četvrtu i poslednju titulu. Te 1965. godine Partizan je ušao u Kup evropskih šampiona,takmičenje najvišeg rejtinga na svetu i stigao do vicešampionske titule. Drugi u Evropi a u Jugoslaviji su bili tek jedanaesti.To je bio završni ili poslednji let za Partizanove bebe.Ogroman broj igrača je otišao,rasuli su se po celom svetu.
Do novog uspeha i novog trofeja čekalo se punih deset godina.
