Sonja Požeg Dalipagić je bila uspešna teniserka, a svojevremeno je u izboru „Tempa“ proglašena za najlepšu sportistkinju Jugoslavije! Ona je supruga Dražena Dalipagića, košarkaša Partizana, rođenog mostarca i člana Kuće Slavnih u Springfildu. Praja je najbolji strelac Partizana svih vremena (8.278 poena), najbolji košarkaš Evrope 1977. godine. Na Svetskom prvenstva u Manili proglašen je za najboljeg igrača, kao i prvi naš košarkaš za koga su se interesovali NBA timovi (Boston Seltiksi).
Sonja Požeg je rođena 31. jula 1948. godine u Beogradu. Ona je bila i reprezentativka Jugoslavije. Idol joj je bila Jelena Genčić. Jelena je poznata kao prvi trener Novaka Đokovića. Igrale su zajedno u Partizanu i upravo zbog nje nikada nije uspela da postane šampion države, ali zato u svoje najveće pobede ubraja jednu nad Genčićevom.
Sonja je nekadašnja juniorska prvakinja Jugoslavije. Po profesiji je ekonomista. Danas voli da kaže da se tenis nekada igrao za pehare, a ne za novac!
U braku sa Prajom Dalipagićem ima dvoje dece: sina Davorina koji je takođe bio košarkaš i kćerku Sanju.
Mostarske i Splićanke su oduvek slovile za najlepše žene, te stoga ne čudi da su kao takve izazivale pažnju kod jačeg pola.
Tako su dve, tada po mnogima najlepše žene, Nada Dalipagić Miss Hercegovine i Sonja Požeg teniserka, osvojile srca dva brata, Saše i Dražena Dalipagića, dva uspešna košarkaša.
Nada i Sonja poseduju bezvremensku lepotu, te i danas svojom osobnošću, posebnim stilom odevanja i harizmom ne prolaze nezapaženo.
Jednom prilikom govoreći o Jeleni Genčić, Sonja je rekla:
–Govoriti o Jeleni, nije samo spominjati njene teniske uspehe kao igračice i kasnije trenera, već podsećati na njenu, gotovo renesansnu ličnost, u kojoj je muzika i njeno poznavanje bilo značajan deo. Nenametljivo je, klasičnom muzikom, zarazila sve nas iz ekipe, kada bi nas svojim kolima vozila na turnire po bivšoj Jugoslaviji. Kasete su se smenjivale, a mi smo se polako upoznavale sa koncertima Čajkovskog, Betovenovim simfonijama, Mocartovim sonatama, nastavljajući da „utvrđujemo gradivo” na koncertima. Posle više godina, slušajući neku klasičnu kompoziciju, skoro da sam zaplakala od muke što ne mogu da se setim čije je delo. Ispričala sam to Jeci, a njen odgovor je bio kratak i jasan – trening, sve je trening, draga moja!
