Vladislav Bogićević je bivši jugoslovenski fudbaler i reprezentativac. Rođen je 1950.godine u Beogradu.
Kao pionir je počeo da igra u nižerazrednom Bulbudercu iz Beograda, odakle je prešao u omladinski tim Crvene zvezde. Za Crvenu zvezdu je odigrao 395 utakmica od kojih 184 prvenstvene i postigao je 42 gola od kojih 17 prvenstvenih. Sa Zvezdom je osvojio dve titule državnog prvaka i jedan trofej Kupa. Za Crvenu zvezdu je igrao osam sezona.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 23 utakmice i postigao je dva gola.
Svi stariji poznavaoci fudbalskih prilika za Vladislava Bogićevića Blekija kažu da je bio fudbalski velemajstor, ali i pravi mangup.
Kada je legendarni Dragan Džajić otišao u inostranstvo, Bleki je preuzeo kapitensku traku. Te sezone Zvezda je osvojila titulu i igrala najlepši fudbal u zemlji. Očekivao se napad na Kup šampiona. Međutim uprava vraća Dragana Džajića i uzima kapitensku traku Vladislavu Bogićeviću.
Bleki se mnogo naljutio i odmah tražio od uprave da ga puste u inostranstvo. Uprava je odbila njegov zahtev ali ih je to skupo koštalo. U prvom kolu Kupa šampiona protiv Borusije Menhengladbah, Bogićević pravi dve kardinalne greške i Zvezda gubi meč sa 3:0 u Beogradu. Pošto je i u ravanšu poražena, san o Evropi se ugasio u prvom kolu.
Samo 4 dana kasnije četiri dana u nedelju, u večitom derbiju, Bleki ponavlja nešto slično i Crvena zvezda gubi od Partizana rezultatom 1:3.
Bleki nije krivio Džaju za svoj status u Crvenoj zvezdi, već tadašnju upravu.
Svi pamte jednu Blekijevu izjavu kad je došao na pripreme reprezentacije.
– Zdravo Džajo, velemajstore, Moco (Vukotić) majstore i vi ostali šegrti!
Publika je Blekija mnogo volela. Samo zbog njega mnogi su zavoleli Crvenu zvezdu.
Na opšte iznenađenje karijeru umesto u Evropi, nastavlja u Americi. U Kosmos iz Njujorka prešao je u januaru 1978. godine gde je odigrao osam sezona. Za to vreme je osvojio četiri šampionske titule i šest puta je bio proglašen za najboljeg igrača američke MSL lige.
Vladislav Bogićević bio je učesnik Svetskog prvenstva 1974. godine u Nemačkoj. U pobedi protiv Zaira bio je i strelac jednog gola. Za Mundijal je vezana i jedna anegdota. Pred utakmicu protiv Nemačke u Nemačku je stigao i tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Na doček su fudbaleri čekali više od tri sata. Blekiju je to izgledalo i zamerno i dosadno pa je dobacio rukovodstvu reprezentacije.
– Ne bih ovoliko ni mamu čekao!
Bleki je bio žestoko kažnjen i oteran na tribine. Nije igrao ni tu ni ostale dve utakmice.
Na kraju karijere je dobio tu počast da ga u Americi uvrste u Kuću slavnih. On je prvi Srbin kome je to uspelo da pođe za rukom, a četvrti fudbaler kome je još ukazana ta počast. Pre njega su tu počast dobili Pele, Franc Bekenbauer i Kobi Džons, američki rekorder po broju odigranih utakmica u američkoj reprezentaciji.
