Generalni direktor košarkaškog kluba Dubai je Dejan Kamenjašević. Košarkaški klub Dubai je na sednici Skupštine ABA lige izglasan kao učesnik regionalnog takmičenja za sledeću sezonu. Dok je Đorđe Đoković, brat najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, poznat većini sportskih fanatika, dotle je ime Dejana Kamenjaševića mnogima nepoznato.
Dejan Kamenjašević je sin čuvenog sportskog komentatora Mirka Kamenjaševića. Mirko je ostao upamćen po nekim legendarnim prenosima.
Dejan je sarajevsko dete. Odrastao je u Sarajevu, igrao košarku u Bosni. Bio je član juniorske ekipe Bosne u kojoj su još igrali Dušan Vukčević, Haris Brkić, Elvir Ovčina, Vedran Bosnić, Alen Abaz, Aleksandar Glintić… Igrači koji su kasnije napraviti karijere.
Dejana je rat zatekao u Kiseljaku gde je porodica Kamenjašević imala vikendicu. Vratili su se preko barikada u Sarajevo. Nekako su 1993. godine uspeli napustiti Bosnu i Hercegovinu. Uz pomoć novinara Sabahudina Saše Vugdalića stigli su nekako prvo u Split, pa u Rijeku, a onda, preko Ljubljane, u španski grad Đironu.
U Đironu je stigao sa ocem Mirkom, majkom Mahirom i sestrom Mašom. Otac je imao 63 godine, a sestra samo 12. Samo su on i majka bili radno sposobni. Prvih šest meseci bili su kod ljudi iz organizacije Novinari bez granica, a nakon toga prepušteni sami sebi. Ostali su na ulici.
Majka je radila kao čistačica a Dejan je konobarisao. Radio je dnevno po 18 sati, a plata koju je zarađivao bila je prava mizerija.
Košarku nije ni zaboravio ni zapostavio. Košarka mu je bila izduvni ventil. Nastavio je trenirati i to mu je pomoglo da se skloni od kafane. Talenat za pisanje je nasledio od oca i ljubav prema sportu preporučili su ga jednom lokalnom listu. Počeo je raditi kao sportski novinar.
Povreda ligamenata koljena definitivno je uništila Dejanove snove o profesionalnoj karijeri. Znao je da mora ostati u košarci pa je birao da li će biti trener ili sudija. Iako su u tom periodu treneri bili slabije plaćeni odlučio se da bude trener.
Dejan je dobio priliku u kadetima ekipe San Narcis iz Đirone. Prekretnica u trenerskoj karijeri bilo je preuzimanje ekipe Santa Eugenia, koja se takmičila u Trećoj španskoj ligi, te otkaz koji je usledio.
Ubrzo posle otkaza upoznao je Svetislava Pešića. Pešić je obeležio njegovu karijeru, ne samo profesionalno već i privatno. Kada je Pešić preuzeo Barselonu Dejan je smogao snage da ga zovne i da ga pita može li gledati njegove treninge kako bi učio. Pešić je to prihvatio jer je poznavao njegovog oca a i što je hteo pomoći svom zemljaku iz Sarajeva.
Dejan je svaki dan vozio 100 kilometara u oba pravca kako bi iz Đirone stizao u Barcelonu, na Pešićeve treninge. Postali su i prijatelji koji zajedno idu u restoran na ručak ili piće.
Dejan je u Malagi završio Višu trenersku školu. Kad je stigao kući u Đironu umro mu je otac Mirko. Mirka je Dejan sahranio na sarajevskom groblju Lav.
Kad je Pešić preuzeo ekipu Đirone imenovao je Dejana za svog pomoćnika. Samo godinu dana kasnije Pešić odlazi i zove Dejana da pođe sa njim u Rusiju. Dejan zbog porodice ostaje u Đironi i postaje sportski direktor kluba.
Kad je Žan Tabak preuzeo Taukeramiku postavio je Dejana za pomoćnika.
On je 2017. godine otvorio PSSA, specijalizovanu košarkašku akademiju, u Ujedinjenim Arapskim Emriatima.
Ima dvoje dece, sina Marka i ćerku Marinu.
