Bio je zlatna kopačka Evrope. Bio je najbolji strelac u kategoriji petlića, kadeta i omladinaca. Bio je fudbaler izuzetnog, nestvarnog dara. Nije mogao da podnese teret slave. Mogao je da bude veći i od Piksija i od Pančeva ali nije.
Njegovu životnu priču najbolje opisuje on sam rečenicom: „Ostaje večita žal šta sam mogao…“
On je Petar Puača. On je bivši srpski fudbaler koji je igrao na poziciji napadača. Rođen je u Beogradu 14. aprila 1972.godine.
Odgajila ga ja majka Rada koja je poreklom iz Like. Otac mu je Crnogorac i njegovo prezime je Matijašević. Otac ih je napustio kad je Petar imao dva meseca. Zato on i nosi prezime Puača, devojačko prezime majke. Nikad u životu nije video oca za 52 godine svog života.
Sa nepunih 17 godina je ušao u prvi tim Zvezde. U to vreme trener je bio Šekularac. To je bilo ostvarenje svih Petrovih snova!
Bio je rekorder svih liga u državi. U petlićima je dao 101 gol, u pionirima 96, u kadetima 83. U omladincima je postigao 68 golova i oborio rekord Darka Pančeva. Tokom 1991. godine je postao zlatna kopačka Evrope! Na svečanosti u Rimu uručena mu je velika statua od 98 cm i 37 kilograma! To mu je najvredniji trofej u životu. Zlatna kopačka je Petrov identitet, njegova lična karta.
Kad je Zvezda postala prvak Evrope Petar je prešao u Partizan. U Zvezdi je čekao da prodaju Pančeva ali ni u Partizanu nije dobio šansu kakvu je očekivao. Prelazi u OFK Beograd, kod Ilije Petkovića. 1994. godine prelazi u Obilić kod Željka Ražnatovića Arkana. U prvoj sezoni za Obilić je dao 30 golova.
Željko Ražnatović Arkan mu je postao menadžer. Tražio je disciplinu i odgovornost. Svako veče je proveravao da li je kući na vreme i da li je na vreme legao da spava. Arkan mu je kupio prvi telefon, pejdžer, garderobu, zlato, automobile, sve što je želeo a nije mogao da ima.
Prve veće pare je zaradio u Italiji i od tih para je kupio besan automobil. Kupio je auto od 85.000 maraka što su bile njegove dve ipo plate.
Imao je sreću da je nakon Arkanove smrti radio s najboljim menadžerom u Evropi, pokojnim Predragom Naletilićem.
Kad je Naletilić saznao da je potrošio tri ipo miliona u vrlo kratkom periodu digao je sidro i nije više hteo da mu bude menadžer.
Petar Puača u životu nije zapalio cigaretu niti je popio kap alkohola. Ono što ga je mnogo koštalo i što ga je ubilo bili su noćni izlasci.
O tome je jednom prilikom govorio za Kurir.
– Ostajao sam do kasno i ujutro nisam mogao da izdržim trening. Provod, izlasci i devojke su mi mnogo odmogli. Nisu to bila pijanstva, već premor. A volele su me devojke; i gde god da se pojavim, bio sam važan. Obilazio sam sve najpopularnije lokale i ostajao do zore. Pamte me sve pevači. Kad se samo setim kolike sam im bakšiše davao i bacao im najveće pare… Zaradio sam tri i po miliona maraka i sve sam ih potrošio. To je odgovor na pitanje zašto sam igrao u Nici, a ne u Pari Sen Žermenu, na primer. Igrao sam u Francuskoj, Italiji, ali ne tamo gde mi je bilo mesto.
–Kad sam došao do para, odmah sam sebi kupio lanac od pet hiljada evra, sat od hiljadu i po evra. Kao kad majmunu baciš i kokice i bananu, a on sve to uzme, e to sam i ja radio! Od prvog do šestog kolena svoje porodice sam hranio! Imao sam sveščicu u kojoj sam imao zapisane ljude koji mi duguju, a onda sam je pocepao. Bio sam Deda Mraz za celu rodbinu, šta god je bilo, ja sam davao. Imao sam toliko lažnih prijatelja da ne mogu ni da ih se setim svih! U ovom trenutku imam 24 kumstva, a sa 20 uopšte nemam kontakt. Ne, ja se s njima nisam posvađao, nego ih jednostavno nema. Bilo je primera da me svako zove da mu krstim dete ili budem kum na svadbi, a ja sam ih znao samo po tri meseca, recimo. Meni nije bilo ni na kraj pameti da me iskorišćavaju. Al’ šta ću kad sam slab na sirotinju…, govorio je za Kurir.
Završio je karijeru u 33 godini zbog teške povrede. Upoznao je Ivonu, ubrzo se oženio i dobio ćerku Emanuelu.
U Novom Sadu otvorio je školu fudbala „Petar Puača“. U školi ima 260 dece s kojom radi. Svakog meseca oprašta članarinu trideset šestorici dečaka. To su deca koja su izuzetno talentovana, ali nisu dobrog materijalnog stanja. Više od 60 đaka plaća pola članarine.
Petar Puača je postao direktor svih kampova slavnog italijanskog Milana i Reala iz Madrida u narednih pet godina. Petar Puača na to ima komentar.
–Bog vraća kad radiš dobra dela. Ja to ne radim da bi mi vratio, već zato što mi je to prirodno.
