Nenad Lalatović važi za nekoga ko bez dlake na jeziku govori o mnogim temama. On je jedinstven,nema mnogo sportskih radnika kao Nenad da o svakoj temi priča otvoreno bez dlake na jeziku. To ga je često mnogo koštalo, ali se Nenad nije promenio.
Nenad Lalatović je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Trenutno je trener fudbalskog kluba Spartak iz Subotice. Rođen je u Beogradu 22. decembar 1977.godine.
U karijeri je igrao za Crvenu zvezdu, OFK Beograd, Radnički iz Kragujevca, Milicionar, Šahtjor Donjeck, Volfsburg i Zemun. Odigrao je jednu utakmicu i za reprezentaciju SR Jugoslavije.
Trenutno je trener subotičkog Spartaka. U trenerskoj karijeri vodio je mnoge srpske klubove, među kojima su Crvena zvezda, Vojvodina, Radnički Niš, Radnički Kragujevac, Mladost itd.
Nenad Lalatović je imao tešku životnu priču o kojoj je o kojoj je pre nekoliko godina pričao za „Mondo“.
Lalatović je ispričao priču kako je na njegovu porodicu bilo bačeno „prokletstvo“.
– Imao sam 16 godina kada su čudne stvari počele da se dešavaju mojoj porodici. Brata Sašu udario je autobus, policija nas je obavestila da je poginuo. Šok, neverica, katastrofa. Ležao je u mrtvačnici prekriven čaršavom. Stric Voja je nekako ubedio pokojne doktore Musulina i Repca da bar nešto pokušaju. Oni su ga odveli u bolnicu, operisali ga, zakrpili i pomoću aparata ga održavali u životu – rekao je Lalatović.
Dok je brat ležao u komi Nenadu je mama umirala od raka. Nenadov tata je čuo za neku babu u Bačkom Jarku koja se bavi crnom magijom. Otišao je kod babe u Bački Jarak. Hvatao se za poslednju slamku. Tamo je i saznao da su na Aleksandra bačene čini.
– Baba je samo rekla da potražimo duksericu sa prugama i spalimo ono što je ušiveno sa unutrašnje strane. Otišli smo u bratov stan i čim smo otvorili orman ugledali smo zeleni duks. Kada smo ga izvrnuli, crni konac u obliku krsta je stajao odmah pored srca. Tata ga je spalio i posle tri, četiri dana brat se probudio iz kome.
Iako je bio klinički mrtav Nenadov brat se vrlo brzo oporavio na iznenađenje svih doktora koji su ga lečili. Prozvali su ga „fenomen“.
To nije bio kraj mukama. Uskoro mu je sudbina zadala najveći udarac u životu. Majka je izgubila bitku sa rakom. Tada je imao samo 16 godina.
– Mama je nažalost obolela od raka dojke, kasnije se proširio na kosti. To je ostavilo veliku traumu na mene. Sećam se kada sam sa tatom otišao poslednji put kod nje u posetu. Sedeli smo pored njene postelje, ustali da krenemo, a ona me je pozvala onim izmučenim glasom… Zamolila me da se sagnem da mi nešto šapne. Jedva je izustila: “Sine, samo da znaš, mama tebe voli najviše na svetu”. Uspeo sam nekako da kažem: “I ja tebe, mama”. Otišao sam i nikada je više nisam video. Patim i dan-danas.
