Partizan je bio tim kome se nekad divila Evropa. Partizan će i ove godine ostati upamćen u Evropi. Nažalost ne po dobrom. Postavio je Partizan novi i to sraman rekord. Jedina su ekipa koja je ispala iz kvalifikacija za sva tri evropska takmičenja. Tačno je da su izjednačili rekord ukrajinske ekipe Dnjepar od prošle sezone. Tačno je i da se Djepar, ukrajinski klub ove godine ugasio i više ne postoji.
Sraman podatak za nekadašnjeg finalistu Kupa evropskih šampiona. Čeka li Partizan sudbina Dnjepra. Slede teški dani za klub iz Humske, još teži nego što su do sada bili.
Ko je kriv? Najlakši i najtačniji odgovor je svi su krivi. Krivi su svi od uprave kluba pa sve do igrača i navijača. Da li više ima smisla nabrajati krivce? Nema toga ko ne zna ko su krivci. Najveći i najodgovorniji su Milorad, Miloš i Ivica i oni koji su ih postavili i ostavljaju godinama unazad. Oni su krivi i za greške strčnog štaba, oni su krivi i za slabe igre igrače jer oni i ne mogu bolje, oni su krivi što godinama na Jugu nema navijača, a i onda kada dođu što slede ogromne kazne. Oni su krivi i što iz škole Partizana nema više igrača za Partizan. Pamti li neko kad je zadnji put Partizanova škola fudbala izbacila igrača kakvog evropski fudbal traži?
Ima li neko u Upravi Partizana savest i osećaj odgovornosti? Da nije nekom slučajno palo na pamet da kaže – Došlo je vreme da se rastajemo i prepustimo nekom da pokuša spasiti Partizan.
Da li je vreme da predsednik u ostavci kaže –Nema više crvenih telefona i ostajanja teškom mukom. Idem ja, ai i vi svi samnom. Vreme je za neke nove ljude da pokušaju spasiti ono što smo mi uništili.
Teško je to očekivati od Milorada Vučelića. Zapitajmo se da li je završio sve ono što mu je dato u zadatak. Partizan još diše i još nije doživio sudbinu Dnjepra.
Da li je vreme da Miloš Vazura kaže –E sad je više dosta. Nisam ja za ovaj posao. Neću više da klečim na koljenima i molim za pomoć, jer znam da će Partizanu ta pomoć sutra izaći na nos.
Teško je to očekivati od Vazure. Partizan jeste na kolenima ali ima još ljudi sposobnih da mu pomogne da ustane. Neka me još malo da uživam i gledam kako Partizan tone. Neka me dok legne. Onda mogu ići, zadatak sam uspešno završio.
Da li je vreme i da Ivica Kralj kaže-Šta uradi od mog Partizana? Doveo sam 26 igrača koji ne vrede ništa. Ja sam kriv što sam kupovao igrače iz turske druge lige, Voždovca, Železničara, Vojvodine, Hondurasa, Laosa, Madagaskara. Ja sam kriv i gomila mojih skauta koji su mi to predložili. Ja sam kriv što Aleksić kuca na vrata reprezentacije a ja ga oterah iz Partizana. Ja sam kriv i za slab i nestručan rad škole.
Teško je to očekivati od Ivice. Šta ga boli briga za Partizan kad je njemu dobro. Sad će prodati u bescenje kapitena i još ponekog igrača i zakrpiti poneku rupicu. Onda ću smeniti trenera a ako bude potrebe i njegovu zamenu i tako redom.
O greškama strčnog štaba, igrača i navijača nekom drugom prilikom.
Partizan je već na kolenima. Svetlost na kraju tunela se nevidi. Kojim putem će Partizan zavisi od Milorada, Miloša i Ivice. Da li će u ležeći počožaj sa sudbinom Dnjepra zavisi i od toga da li će neko ili možda isti čovek uhvatiti za ruku nekog spasioca i dovesti ga na JNA kao što je to uradio na Marakani. Nama običnim smrtnicima ostaje samo da čekamo.
