Sve se to desilo 1992. godine u Tulonu. Mlada fudbalska reprezentacija igrala je turnir. Dok je turnir još trajao uvedene su sankcije SFRJ. U polufinalu su pobedili Francusku ali zbog sankcija organizatori su tražili da umesto naše reprezentacije finale igraju Francuzi. Reprezentacija Francuske je to odbila jer su kao pravi sportisti odbili da igraju ono što na terenu nisu zaslužili. Naša reprezentacija je uprkos sankcijama igrala to finale. Poraz od svetskih prvaka Portugala je nešto što im ja najlakše palo. Mnogo toga neprijatnog su doživeli da na poraz nisu ni mislili.
Trebala se igrati polufinalna utakmica. Reprezentacija SFRJ protiv Francuske. Tada su u Tulon došle vesti da se Jugoslaviji uvode sankcije reakcija je bila dvojaka… Fudbaleri Francuske su mislili lako će sa klincima iz Jugoslavije, pa hajde da ih usput pobede, a organizatori su požurili da najure naš tim sa turnira!
Organizatori turnira su istu večer izbacili stvari naših igrača iz hotela. Pošto su naši pobedili Francusku dozvolili su im da vrate stvari u hotel. Svi igrači su morali da se izjasne da li žele da nastave da igraju. Bilo je tu igrača iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Niko nije hteo da odustane. Svi su želili da igraju.
Član ekipe je bio i Elvir Bolić iz Zenice. Iako je u to vreme bio igrač Crvene zvezde dobio je pretnje da će mu ako bude igrao finale pobiti porodicu. Svi igrači su pričali sa Bolićem i savetovali ga da ne igra utakmicu, ali on je ipak tražio od selektora da ga ubaci u igru. Finalnu utakmicu nije počeo, gubili su naši sa 2:0, a Bolić je molio trenera da uđe zadnjih 20 ili 25 minuta. Ušao je i odigrao je fenomenalno!
Elvir Bolić je proglašen za najboljeg tehničara turnira, Rui Košta je bio najbolji igrač, a najbolji golman bio je naš Željko Cicović.
Dva meča na turniru u Tulonu 1992. godine su bila poslednja dva susreta SFR Jugoslavije u bilo kom sportu kao nacionalne selekcije.
Izbacivanje stvari iz hotela, pretnje izbacivanjem i pretnje Elviru Boliću i njegovoj porodici su samo uvod u neverovatno putešestvije našeg tima nazad u Beograd. Igrači su imali karte samo od Tulona do Pariza. Dalje nisu znali kako. U Parizu je bio fudbalski menadžer Milan Ćalasan i on im je kupio karte do Temišvara za avion. Posle ih je neki mini autobus koji je bio toliko mali da nisu mogli da sede svi u autobusu vozio iz Temišvara do Kladova. Ali samo do granice, do brane! Igrači su morali peške preko brane sa svim stvarima.
Sa igračima se nije vratio Elvir Bolić. Elvir Bolić je ostao u Parizu. Završila se njegova priča u crveno-belom dresu. Potpisao je za Galatasaraj.
Uz pretnje, probleme i pešačenje nazad kući uspešno je završena jedna od mnogo uspešnih epizoda igrača ove generacije.
