Minhenska tragedija je avionska nesreća na minhenskom aerodromu koja se desila 6. februara 1958, kada su poginula 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba „Mančester junajted“.
Minhen, onaj čuveni šesti februar 1958, kada je, vraćajući se posle meča sa Crvenom zvezdom, ekspedicija Mančester junajteda bila u avionu koji se srušio, zapalio…
Avion sa ekipom Junajteda sleteo je u Minhen kako bi dopunio gorivo, a do nesreće je došlo u trećem pokušaju poletanja zbog klizave piste.
Avionska nesreća odnela je 23 života – 8 fudbalera, 3 člana stručnog štaba, 2 prijatelja kluba, 8 novinara i 2 člana posade. Poginula su osmorica igrača: Rodžer Birn, Edi Kolman, Mark Džons, Dejvid Peg, Tomi Tejlor, Džef Bent, Lajam Vilan i Dankan Edvards.
Nastradala su dvojica trenera, Tom Kari i Bert Veli, kao i sekretar kluba Valter Krikmer.
Ta Minhenska tragedija je rodila jednog junaka. Bio je to u tom trenutku najmlađi član Mančester junajteda. To je mladi golman Heri Greg koji je debitovao je za slavni klub samo 46 dana ranije.
I sam krvav, povređen, nije počeo da panično beži, što bi uradili gotovo svi koji bi se tu zadesili živi posle jezivog pada. On je počeo – da izvlači druge.
Prvo je video Bobija i izvukao ga napolje iz zapaljene olupine. Da, „onog“ Bobija Čarltona, koji je izrastao u najveću legendu engleskog fudbala.
Posle Bobija vratio se i izvukao povređenog trenera. I njega je spasao. Met Bezbi je potom postao čudo nad čudima, tvorac „Bezbijevih beba“, najvoljeniji trener Engleske svih vremena.
Spasao je i saigrača Denisa Vajoleta. I umalo pao, jer nije mogao da diše.
Greg, koji je jedva stajao na nogama se ipak vratio u srušeni avion još jednom. U onom dimu, kroz vatru, video je još nekog živog. Bila je to trudnica Vera Lukić, koja je bila u trećem mesecu, a u krilu je držala ćerku Vesnu. Izveo je i njih napolje. Za više nije imao snage.
Samo nekoliko meseci kasnije na svetskom prvenstvu u dresu Severne Irske branio je fenomenalno. Proglašen je za najboljeg golmana šampionata planete. Bio je u idealnom timu sveta, sa Peleom, Garinčom…
Taj veliki heroj dugo nije hteo da priča o onome što se desilo u Minhenu. Bilo mu je muka zbog svega što se deilo, a mnogo ga je bolilo što su svi upirali prstom u kapetana pilota Džejmsa Tejna.
–„Ma, Tejn je bio veoma, veoma hrabar čovek. Ja sam već bio izašao iz aviona, video petoro ljudi kako trče i viču ‘Beži, beži’. Iz razrušenog kokpita kapetan Tejn je izašao sa aparatom za gašenje požara, a onda se prodrao na mene ‘Beži, gluperdo! Eksplodiraće!'“.
Heri Greg je ignorisao taj savet. Spasavao je ljude koliko je mogao. Uključujući i trudnu Veru Lukić i njenu ćerku Vesnu. Dok nije i sam pao, iscrpljen i povređen.
Greg se tek posle 26 godina od tragedije sreo se onima iz Srbije koje je spasao. Upoznao je Vesnu i Veru Lukić. Tad je saznao da je pored njih dve spasio i Zorana Lukića koji se još nije bio rodio. Zorana novinara upoznao je tokom obeložavanja 50 godina od tragedije.
