Dragan Ristić, srpski reprezentativac u parastreljaštvu osvojio je zlatnu medalju na Paraolimpijskim igrama u disciplini R9, miks, 50 metara, puška, ležeći stav, klasa SH2.
U finalu u Šateruu naš paraolimpijac je pogodio 250,2 kruga. Ovaj rezultat je samo 2,5 kruga manje od paraolimpijskog rekorda. Paraolimpijski rekord drži Dragan Ristić. On je rekord postavio pre tri godine u Tokiju.
Dragan Ristić je osvojio osmo mesto u kvalifikacijama, ali je u finalu pucao fenomenalno. Ovo je prva zlatna medalja za Srbiju na POI u Parizu. Srbija je na POI do sada ukupno osvojila pet medalja.
Dragan Ristić je srpski paraolimpijski strelac. Takmiči se u disciplinama sa vazdušnom puškom. Rođen je u Kragujevcu 1978. godine.
Ima tri zlatne i dve srebrne medalje sa svetskih prvenstava. Ima i zlato sa evropskog prvenstva. Na Paraolimpijskim igrama osvojio je dve zlatne medalje.
Najteže reči koje su 1999. godine čuli roditelji Dragana Ristića bile su:
–„Teška saobraćajna nesreća, povreda kičme, jedan posto šanse da preživi…“
Tada dvadesetogodišnji Dragan Ristić imao je tešku saobraćajku. Usledile su godine rehabilitacije, usponi i padovi, sve uz veliku upornost cele porodice. Dragan je danas zadovoljan porodični čovek sa svojim ispunjenim životom. Dragan često uz osmeh kaže da mu je od osvojenih medalja ipak najdraža medalja sin Vladimir.
Dragan Ristić kreće se uz pomoć invalidskih kolica. On je najbolje dane mladosti proveo po bolnicama i centrima za rehabilitaciju. U saobrćajnoj nesreći zadobio je tešku povredu vratnog pršljena, prelom noge i druge povrede opasne po život. Saobraćajna nesreća u kojoj je Dragan zadobio opasne povrede dogodila se uoči samog bombardovanja 1999. godine u Kragujevcu.
Za vreme bombardovanja Dragan je pet meseci proveo u bolnici na Banjici. Uz njega je u stalnom strahu i neizvesnosti svakodnevno bio otac Tomislav. Otac Tomislav je i danas Draganova najveća podrška na svakom treningu i takmičenju.
Posle 28 dana potpune nepokretnosti Draganov prvi pokret bio je levim kažiprstom. Sada tim levim kažiprstom osvaja medalje i obara svetske rekorde.
Posle dugogodišnjeg oporavka odlučio se za streljaštvo. Osam godina posle nesreće učlanio se u kragujevački klub “Čika Mata“. Za dve godine stigao je do reprezentacije. Predstavljao je zemlju na četri Olimpijade – 2012. u Londonu, kasnije u Riju, posle toga u Tokiju i sada u Parizu. Ima tri zlatne medalje sa Paraolimpijada. Malo li je.
Njegovi uspesi su još značajniji i utoliko veći, pošto je zbog povrede izgubio pokretljivost desne šake, pa je kao izrazito desnoruka osoba, morao da vežba i gađa levom rukom.
Posle svakog takmičenja jedva čeka da se vrati porodici, supruzi Snežani i šestogodišnjem sinu Vladimiru. Njegova najdraža “medalja“ koju je ikada stavio na grudi je njegov sin, a sin i supruga su mu najveća podrška.
