Ženska odbojkaška reprezentacija je godinama uživala u uspesima. Godinama su izabranice Zorana Terzića sve protivnike rušile sa takvom lakoćom, da je to nekad delovalo kao da je najlakša stvar na svetu. Ređale su se medalje jedna za drugom, nije bilo bitno da li je Evropsko ili Svetsko prvenstvo ili su Olimpijske igre.
Imala je Srbija niz od devet vezanih medalja na velikim takmičenjima. To je prekinuto sinoć. Odbojkašice su doživele eliminaciju u četvrtfinalu OI.
Ko je krivac za to što se desilo i što reprezentacija nije ličila na sebe, na reprezentaciju koja melje sve pred sobom bez obzira ko je protivnik. Odgovor bi trebalo da daju oni koji se pitaju.
Nije teško zaključiti da su se Gvidetiju izmigoljili konci iz ruku. Gvideti je pokušao za dve godine da da lični pečat, unese neke novine, promeni nešto što je već dugo bilo na vrhunskom nivou. I – šta se desilo?
Srbija je prošle godine izgubila finale Evropskog prvenstva u Briselu od Turske. Nekoliko nerezonskih poteza selektora dovelo je do toga da izgubimo finale. Svojim izmenama uspeo je da izbaci ekipu iz ritma.
Umesto da nauči lekciju, Gvideti je nastavio da srlja i u Parizu. Česte izmene su postale srednje ime našeg selektora. Menjao je igračice i kad je trebalo i kad nije. Protiv Italije je napravio kardinalnu grešku kad je u prvom setu menjao Aleksandru Uzelac. Menjao je Aleksandru Uzelac kada je bila u naletu. Napravio je kardinalnu grešku kad je tražio tačdaun a naše devojke imale čistu kontru za poen. Umesto da mi dobijemo poen, dobila ga je reprezentacije Italije i zato smo izgubili prvi set. Ekipi je pao moral posle izgubljenog seta koji je već bio dobiven izgubljen je i meč.
Mnoge igračice nisu znale svoju ulogu. Nažalost ni selektor nije znao šta mu je raditi. Mina Popović je primer toga. Nije bila u planovima selektora. Mina je bila naša najbolja igračica u pripremnom periodu. Našla se na spisku kao igračica broj 13. U grupama nije igrala, sedela je na tribinama i bodrila koleginice. Sinoć na iznenađenje svih Mina Popović je bila u startnoj postavi.
Nažalost igra se svela na Tijanu Bošković. Selektor nije stvorio igru da malo rastereti najbolju odbojkašicu sveta. Naša igra je pročitana. Tijana je osvojila mnogo poena, ali to nije bilo dovoljno. Srbija je gubila.
Prvi zvaničan meč ove godine ove odbojkašice odigrale su tek u prvom kolu u Parizu. Ko je kriv tome znaju Gvideti i Odbojkaški savez.
Neko bi morao da izađe u javnost. Ovo što se desilo u prestonici Francuske desilo jeste neuspeh. Neuspeh koji se nebi trebao ponoviti. Nije smak sveta ali jeste upozorenje. Ovakvo sušno leto nesme se više dogoditi.
