Foto: Guliver Image
Jugoslavija, a zatim i sve zemlje nastale na prostorima bivše Jugoslavije su imali samo jednu jedinu svetsku rekorderku u atletici. To je bila Vera Nikolić. Vera Nikolić bila je jugoslovenska i srpska atletičarka i atletski trener. Rođena je u selu Grabovica kod Despotovca 1948.godine. Preminula je 2021.godine u Beogradu.
Rođena je u porodici kovača Mike Nikolića. Vera je odrasla u siromaštvu, bedi, željna svega i svačega. Čuveni trener i profesor geografije, Aca Petrović je zapazio i nagovorio da trenira. U mmnogim izjavama za medije Vera je govorila o tome da je počela da trenira zbog bureka i jogurta. Profesor Petrović je znao da Vera kući jede kupus, pasulj i krompir i to kad ima. Vera je počela vredno da trenira zbog bureka i jogurta koje joj je profesor kupovao svako jutro. I Vera je znala to da ceni. Svako jutro bi pred školu imala pretrčano barem desetak kilometara pod budnim okom svog profesora i trenera.
Foto: wikipedia
S 13 godina je pobedila je na školskom krosu u Ćupriji. Nakon godinu dana zajedničkog rada sa trenerom, Vera je počela pobeđivati na krosevima Srbije i Jugoslavije. Sa 16 godina je postala reprezentativka i prvakinja Balkana. Vera Nikolić je u septembru 1966. godine na prvenstvu Evrope u Budimpešti osvojila zlatnu medalju i već na početku karijere ušla među besmrtne. Kao maloletna devojčica stajala je na pobedničkom postolju i slušala himnu „Hej Sloveni“. Ime Vera Nikolić je ušlo u sve svetske atletske almanahe. Te godine je proglašena i za najboljeg sportistu Jugoslavije.
Po povratku iz Budimpešte u Ćupriji joj je organizovan doček. Sve što je moglo da hoda izašlo je na ulice da dočeka Evropsku prvakinju koja još u kući nema kupatilo.
Sa nepunih 20 leta je na mitingu u Londonu na Kristal Palasu postala najbrža žena na planeti u disciplini 800 metara. Njen rezultat je bio 2:00,5. Svetski rekord koji niko za više od tri godine niko nije mogao da obori. Uskoro je bila i Olimpijada u Meksiku. Ogroman pritisak je bio na leđima mlade i krke devojke. To mlada devojka nije mogla izdržati. Odustala je u polufinalnoj trci. Sve je otišlo do đavola. Postala je najveća „bruka”. Život joj se pretvorio u pakao. Nije bilo priče koju o Veri nisu izmislili i širili u medijima. Kući se vratila potpuno slomljena, rešena da napusti sport i atletiku. Danima je plakala i skrivala se od javnosti.
I napustila bi ateletiku u svojoj dvadesetoj godine da nije bilo Josipa Broza Tita. Tito je organizovao prijem za osvajače zlatnih medalja, za plivačicu Đurđicu Bjedov i vaterpoliste. Izdao je naređenje da vozač njegovim automobilom ode u Ćupriju i na prijem dovede Veru Nikolić. Vera je morala da se nađe sa Titom u razgovoru u četri oka. Tito je ohrabrio Veru i ona je već sutradan bila na treningu.
Foto: Profimedia
U zimu 1968. usledio je odlazak u Zagreb. Prešla je u Dinamo. Trener joj bio jedan od najboljih srednjeprugaških stručnjaka u svetu Leo Lang. Ponovo su počeli da se redaju uspesi. Na Evropskom prvenstvu u Atini je osvojila bronzanu medalju, a 1971. godine ponovo zlato na šampionatu Starog kontinenta u Helsinkiju. To niko pre Vere nije uspeo da ostvari, da bude dvostruki Evropski prvak.
Na Olimpijskim igrama u Minhenu je bila peta, a zatim je sa 26 godina prestala sa aktivnim trčanjem. Zaposlila se a uskoro i udala. Udala se za Paju Ćasića. Dobili su troje dece, dva sina Dejana i Milana i ćerku Jelenu.
Kad je došlo do rata u Jugoslaviji Vera je dobila otkaz, a suprug Paja je uhapšen. Vera se sa decom vratila u Ćupriju kod roditelja. Morala je da počme ponovo sve iz početka. Bilo je dana kada je sa decom legala gladna. Živela je u garaži bez ikakvih primanja. Kad je suprug Paja pušten iz zatvora, porodica Nikolić se u Kruševcu ponovo našla na okupu. Život je ponovo krenuo uzlaznom putanjom. Vera i Paja su dobili šestero unučadi. Vera je počela da radi kao trener, a zatim i da ode u zasluženu penziju.
Dana 21. januara 2021. doživela je moždani udar i otad se nalazila u indukovanoj komi. Umrla je 28. juna 2021. u Beogradu. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
