Mladen Lazarević je bivši fudbaler koji je rođen 1984.godine u Sremskoj Mitrovici. Lazarević je prošao mlađe kategorije Zemuna. Pošto je odigrao 72 utakmice za Zemun prelazi u Partizan i potpisuje ugovor na 4 godine.
Sa Partizanom je osvojio titulu prvaka države, a osvojio je i Kup Srbije.
U vreme dok je nosio dres Partizana doživeo je filmsku dramu, pa je igrom slučaja završio u zatvoru u pustinji u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To se dogodilo 2007.godine kad je Partizan otputovao na pripreme u Dubai.
Mladen je o ovom događaju pričao u emisiji Mašana Lekića „Iza rešetaka“ na TV Prva.
–Slećemo u Dubai, a posle redovne kontrole, moj pasoš su zadržali. Saigrači su počeli da mi dobacuju u stilu: Da li je moguće da čekamo samo tebe? Prevoz sa aerodroma je bio organizovan, pa su svi otišli, a ja sam ostao sa sportskim direktorom Gordanom Petrićem. Posle pet sati na aerodromu, bez ikakvog objašnjenja, pasoš mi je vraćen, prisetio se Lazarević.
Pripreme su protekle bez problema. Problem nastaje na aerodromu na polasku kući.
–Dolazimo na jedan od najvećih aerodroma na svetu… Saigrači prolaze kontrolu, ja predajem pasoš, policajac ga uzima, pregleda i tada počinje haos. Pale se sirene, dva policajca dolaze, upere puške u mene!, nastavlja Lazarević neverovatnu priču.
Niko iz Partizana nije znao o čemu se radi.
–Policija zaustavlja let dok nisu uzeli moje torbe, a onda me sprovode u policijsku stanicu u sklopu aerodroma. Čekao sam tri, četiri sata, i niko mi se nije obratio za to vreme, iako sam postavio mnogo pitanja na engleskom jeziku. U jednom momentu zazvonio mi je telefon, dozvolili su mi da se javim, a zvao me je tadašnji portparol Partizana Marko Vjetrović. Rekao mi je da će igrači odleteti, a da će on doći po mene u najkraćem roku, dodaje Lazarević.
Mladen i dalje nije znao zašto je zadržan.
–U jednom trenutku policajci me odvode u maricu, gde sam bio sa nekom Kineskinjom. Napustili smo grad i ulazimo u pustinju. Dolazimo u zatvor koji je žute boje kao pesak. Kada sam ušao u muški deo zatvora, stvarno sam se uplašio, iako sam verovao da će se sve brzo rešiti, jer stvarno ništa nisam uradio. Robijaši su izgledali kao na filmu, nisam verovao da ću od standardnog prvotimca Partizana doći u takav zatvor u Dubaiju. Na sve to, otežavajuća oklonst je bila što nisam imao kredita na telefonu i nikoga nisam mogao da kontaktiram. Policajac me je ispitivao 15 minuta i rekao mi je da će me isporučiti u Abu Dabi. U tom trenutku nastaje haos, tuča u zatvoru. Policajci su se sjatili, ja sam se sklonio sa strane.
Portparol Marko Vjetrović ga je ponovo zvao, rekao da je Partizan potegao veze preko policijskog kluba Al Nasr, da će ga vratiti na aerodrom i da će dobiti dva policajca kao pratnju, što se i dogodilo. Sa aerodroma policija ga je odvela u hotel.
–Vode me do hotela gde sam već bio, vraćaju me u sobu na 37. spratu. Sedim sam u sobi, prošlo je celo ludilo, dolazim do prozora, gledam grad, odlučujem da prespavam. Gledam u one dve torbe u kojima ima sega, sem nečeg da se pojede.
Kad se ujutro probudio doživio je novi šok. Preko televizije saznaje da je u Dubaiju izvršena najveća pljačka u istoriji. Pljačku je izvršila grupa „Pink panter“, čiji se vođa zove i preziva: Mladen Lazarević!
Četvrtog dana Mladen Lazarević i Marko Vjetrović su krenuli iz hotela u policijsku stanicu po pasoš fudbalera. Međutim, ni to nije bio kraj mukama.
–Krenuli smo taksijem, ali se vozač iza nas zakucao u naš taksi. Zovu policiju, taksista kaže da ne smemo da napustimo vozilo, a Marko kaže da će me ponovo uhapsiti, jer nemam pasoš kod sebe. Na kraju smo uspeli da se dogovorimo sa taksistom da nas puste i da kažu da nismo ni bili u vozilu. Uzeli smo drugi taksi i otišli u policijsku stanicu.
Dobili su pasoš i otišli u hotel po stvari. Sve je izgledalo da je sad sve u redu. Ali…
–Kada sam došao u hotel, gledam torbe, sve spakovano, a onda mi zvoni telefon. Razmišljam da li da se javim, bilo mi je bitno samo da odem. Ipak sam se javio, predstavila se žena kao Nataša Negovanović. Rekla je da je iz ambasade Srbije u Dubaiju i kaže mi da ne napuštam hotel i da ću u narednih pola sata biti uhapšen. To mi je bio najteži trenutak. Sve mi je prošlo kroz glavu, prizor iz zatvora… Tada čujem smeh u pozadini i shvatam da je u pozadini šala, to je bio moj kum, koji je postavio neku devojku da priča, završio je Mladen Lazarević priču sa srećnim krajem.
