Kad kažemo Saša Ilić, mnogi ljubitelji fudbala će pomisliti na nekadašnjeg kapitena Partizana i legendu tog kluba! Ali nije u pitanju legenda Partizana. U pitanju je Saša Ilić koji je rođen u Australiji, karijeru je počeo u Grafičaru, a branio je još za Radnički Beograd, Sent Leonards, pomenuti Čarlton, Vest Hem, Portsmut, ZTE, Barnsli, Blekpul, Aberdin i Lids u kom je 2005. završio karijeru.
Kako Ilić kaže za „San“, niz nemilih događaja odveo ga je u silaznu putanju. Za godinu dana otac mu je preminuo, prvi brak mu se raspao, a kuća u njegovom vlasništvu je izgorela. A poseta centru za detoksikaciju dala mu je ideju da otvori sopstveni butik hotel.
Posle lečenja u centru za detoksikaciju prodao je svoj posed u jugoistočnom Londonu. Seo je na motor i otišao za Crnu Goru. Kuću koju je imao u prelepom starom gradu Perastu pretvorio u zadivljujuće odmaralište.
– Zbog određenih okolnosti u mom životu, između 2009. i 2012. nisam bio sasvim siguran šta želim da radim sa sobom posle fudbala – rekao je on za „SunSport“ i dodao
– Monte Bej Retrit je bio moj spas. 2009. godine sam prošao kroz razvod, posao mi je propao zbog kreditne krize u Londonu, otac mi je preminuo i izgorela je kuća koju sam imao u Crnoj Gori. Tri godine sam bio izgubljena duša. Ali otišao sam u hotel za detoksikaciju i to mi je očistilo um, telo i dušu.
Nastavio je Ilić da objašnjava svoj put.
– Već sam imao drugu nekretninu u Crnoj Gori, a na ideju sam došao tek nakon što sam završio poslednji dan detoksikacije. Bio sam veoma nesrećan u Londonu. Nisam ništa radio, nisam imao zanimanje i bilo je teško vratiti se fudbalu. Prodao sam svoje mesto u Blekhitu, skočio na motor i odvezao se čak do Crne Gore da započnem ovo svoje novo putovanje.
– Pratio sam svoj instinkt. Živeo sam sa dosta tuge zbog smrti mog oca i navikao sam se da ponovo budem samac. Nisam imao fokus u životu, krstario sam kroz život i nisam imao ništa što bi me ujutru izvuklo iz kreveta. Da nisam napravio promenu, mislim da bih bio još jedna statistika. Ne bih imao ništa i bio bih u stečaju. Svu zaradu koju sam zaradio potrošio bih na fudbal, siguran sam u to, pa sam morao da donesem tu odluku koja će promeniti život.
Ono što Ilićev hotel karakteriše to je svakako neverovatan pogled koji se pruža, a cena za noć iznosi oko 200 evra.
– Pretvorio sam ga u butik hotel, sa samo šest spavaćih soba i potpuno je zatvoren. Svi gosti koji dođu, imaju isključivo korišćenje bara, restorana, bazena… Pružamo uslugu sa pet zvezdica koju biste videli u jednom od većih hotela, ali sa intimnijim osećajem. Pozdravljam sve, ispraćam ih. Obično ih dočekam domaćim pićem, rakijom, a onda ih ispratimo velikim zagrljajem i poljupcem. I osnovni koncept je da se ne dozvoljava nikome drugome spolja da uđe.
