Dragoslav Šekularac rođen je u Štipu 8. novembra 1937. godine. Na 375 mečeva za Zvezdu postigao je 119 golova. Osvojio je pet titula prvaka i jedan kup. Kao trener Crvene zvezde osvojio je duplu krunu. Šekularac je bio reprezentativac kada je Jugoslavija bila olimpijski pobednik, četvrta u svetu i druga u Evropi. Dragoslav Šekularac je druga Zvezdina zvezda.
Šekularac je posedovao ogromnu starst za loptom. Šeki je bio predodređen da dosegne visoku klasu i postane as svetskog formata. Kad je imao 17 godina i kad je počeo da igra za prvi tim svom treneru Miši Paviću je rekao:
–„Danas postoje samo trojica velikih fudbalera na planeti a to su Di Stefano, Puškaš i Dragoslav Šekularac“.
Šeki je brzo postao fudbaler bravura, vica, duha i mašte. Jedinstven po mnogo čemu.
–– Mnogo toga dugujem Crvenoj zvezdi koja je uticala na moj karakter. U klubu sam naučio da treba svaki dan da se brijem, da budem čist i namirisan, da ne srčem supu, kako da se ponašam u muškom, a kako u ženskom društvu – legendarne su Šekijeve reči.
Šeki je bio specifičnog temperamenta, uvek se borio za istinu i pravdu, o posledicama nije razmišljao. Uvek je reagovao srcem, a ne razumom.
Posle jedne utakmice u Nišu udario je sudiju Pavla Tumbasa i odstranjen iz fudbala dve godine.
Posle Zvezde otišao je u Karlsrue. Igrao je zatim za Sent Luis, pa OFK Beograd, Santa Fe, Atletiko Bukaramangu, Milonarios, Ameriku de Kali, Pariz i 1975. kao igrač-trener za kanadske “Bele orlove”. Voleo je život, živeo i igrao mimo pravila i zato je bio jedinstven.
Za državni tim je odigrao 41 utakmicu i postigao šest golova. Hroničari tog vremena kažu da je Šeki bio po igri iznad svih zvezda i da je trebalo njemu, a ne Garinči i Amarildu da pripadne priznanje za najboljeg igrača Svetskog prvenstva u Čileu.
Kao trener je sa Zvezdom osvojio duplu krunu i stvorio jaku ekipu sa Draganom Stojkovićem, Dejanom Savićevićem, Darko Pančevom, Miodragom Belodedićem, Ilijom Najdoskim. U revanšu Kupa UEFA protiv Kelna opet je proradio onaj njegov nerv, zaradio je osam utakmica od strane UEFA. Trenerski put ga je vodio u Ameriku, Al Naser, Hajdelberg, Marbelju, Busan, Obilić, pa na kraju je stigao do početka i “Belih orlova”.
Šeki je čovek koji je fudbal pretvarao u umetnost.
Umro je 5. januara 2019. godine u Beogradu.
