Malo je sportista, a naročito fudbalera koji su tako malo bili na sceni, da im se i danas 38 godina posle prerane smrti i dalje skandira i peva na stadionu.
Jedan od takvih je Dragan Mance bivši fudbaler Partizana.
Biografija
Rođen je 26.09.1962. godine u Zemunu. Njegov otac je rodom iz Pakraca i radio je u JNA, a majka Dušanka je bila domaćica i brinula se o Draganu i njegovom bratu Goranu.
Dragan je detinjstvo proveo u zemunskom naselju 13. maj. Njegov talenat za fudbal primećen je još u Osnovnoj školi Ilija Birčanin u Zemun Polju. Ubrzo, njegove raskošne fudbalske bravure primetio je lovac na mlade talente Nedeljko Kostić.
Sa četrnaest godina je počeo da igra za podmladak Galenike a sa 17 je debitovao za prvi tim. Pohađao je Srednju saobraćajnu školu u Zemunu, a 1980. godine prelazi u Partizan.
U utorak, 3.
septembra 1985, Dragan Mance je poginuo u Zemunu u saobraćajnoj nesreći na auto-putu Beograd – Novi Sad, žureći na trening Partizana. Dva dana kasnije, Mance je sahranjen na Novom groblju a na sahranu je došlo više od 30.000 ljudi.
Karijera
1980. godine šef stručnog štaba Galenike Ivan Čabrinović je napravio plan da se konačno domognu prvoligaškog statusa. Pozvao je centarfora Partizana Slobodana Santrača da pomogne njegovom klubu. Santrač je postavio samo jedan uslov – da Dragan Mance pređe u Partizan.
Rukovodioci fudbalskog kluba Galenika pristali su na ovu pogodbu, a Mance je 1980. godine obukao crno-beli dres.
Prve dve sezone polako se uklapao tim da bi u sezoni 1982/83. njegov talenat bukvalno eksplodirao. Pod vođstvom Miloša Milutinovića, Partizan je osvojio titulu šampiona s Manceom kao najboljim strelcem ekipe. Njegovi golovi značajno su pomogli u pohodu na devetu titulu a od četiri gola koliko je Partizan dao Zvezdi te sezone, Mance je postigao tri. Jednom prilikom je rekao:
– Moje najveće zadovoljstvo je da dam gol Crvenoj Zvezdi. Ako u tome uspem, biće to velika prekretnica u mojoj igri, jer ću steći neophodnu sigurnost koja mi nedostaje.
Dugo se prepričavao gol koji je na stadionu Hajberi postigao Mance na utakmici Kupa UEFA koju je Partizan odigrao sa Kvins Park Rendžersom iz Londona. Tom prilikom novinari su ga nazvali fudbalski Terminator.
1. septembra 1985, kada je šutirao penal protiv Budućnosti, niko nije slutio da je to poslednji gol u dresu crno-belih i karijeri Dragana Mancea.
Za FK Partizan je odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. U prvenstvu je igrao na 117 utakmica i postigao 42 gola. 7 puta je igrao za mladu, 2 za Olimpijsku i 4 za A reprezentaciju SFRJ. U dresu reprezentacije debitovao je u Parizu protiv Francuske u 21. godini.
Karakterisao ga je i poseban način proslavljanja golova. Dragan se radovao na poseban način – padanjem i klizanjem na kolenima, uzdignutih ruku.
Legenda Grobara koja i danas živi
Mance čiji su se golovi urezali u srca navijača Partizana, dobio je status heroja u očima Grobara. Imao je posebnu harizmu, kojom je odmah ušao u srca svih zaljubljenika u Partizan i tu ostao do dana današnjeg. Najvatreniji Grobari obeležili su mesto pogibije ovog legendarnog fudbalera. Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime.
Legenda o Manceu i dalje živi među Grobarima
Otiš’o si Dragane
Otiš’o si DRAGANE, ostala je tuga,
uvek ćete voleti GROBARI sa JUGA!
Na kolenima klizi po travi,
podiže rike, golove slavi,
on sam juriša, sam stvara šanse,
reci mi ko to?
Naš DRAGAN MANCE!
Naš DRAGAN MANCE, Zemunska škola,
publiku diže kod svakog gola,
njegova duša lebdi nad JUGOM,
sa Nadovezom, najboljim drugom!
Otiš’o si DRAGANE, ostala je tuga,
uvek ćete voleti GROBARI sa JUGA!
Odgledajte ovaj mini dokumentarac o Manceu i neka mu je večna slava!
