Rođena je 1940. kao 20. dete u siromašnoj porodici Afroamerikanaca u Tenesiju. Još kao beba obolela je od dečje paralize, pa je detinjstvo provela u kolicima. Usput je dobila šarlah, pa i zapaljenje pluća. Skoro svakodnevno je bila gladna.
Ona je Vilma Rudolf. Ona je bila sportista odavde do večnosti. Vilma Rudolf se borila sa svim nedaćama koje čoveka mogu da zadese a stigla je do zvezda!
Dok je bila u kolicima lekari su naučili majku i sestre kako da joj masiraju mišiće nogu po sat-dva dnevno. Sestre su se smenjivale i bila je „na tretmanu“ po pola dana. I to je tako bilo godinama.
Kad je imala 12 godina Vilma je odjedanput prohodala. Desilo se čudo koje lekari nisu uspeli da objasne. Jedino što su ponudili kao odgovor bila je Vilmina neviđena želja za životom i volja da se bavi sportom čik i onda kada su svi mislili da je to nemoguće.
Plivanje je bilo nova terapija. Vilma je trenirala i košarku. Bila je vitka, visoka, i treneri su videli u njoj talentovano dete.
Vilma je rešila da proba i atletiku. Na prvoj trci koju je trčala bila je poslednja. I u sledećih devet školskih trka uvek je bila na začelju. A onda se desilo novo čudo.
Kada je Vilma imala 15 godina, prišao joj je nepoznati američki trener u sprintu i rekao joj da pogrešno koristi svoje duge noge. Da mora da opusti mišiće i pruži korak. Usredsređena, srećna i vesela tinejdžerka odlazi na treninge i već 1956. sa 16 godina u štafeti osvaja olimpijsku bronzu u Melburnu.
Sem uspeha u sportu Vilma je vredno učila. Upisala je Univezitet u Tenesiju koji će i završiti, kao jedino dete od njih 22 u porodici Rudolf.
Vilma se pored učenja aktivno bavi sportom i obara američke juniorske rekorde. Na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. od nje su očekivali makar jednu medalju. Osvojila je tri i to sve zlatne na 100 metara (gde obara svetski rekord), na 200 metara i u štafeti. Tada je postala prva žena koja je trčala 100 metara za 11 sekundi.
Izabrana je za najbolju sportiskinju sveta 1960.godine. Iste godine novinari je biraju za najlepšu devojku među sportistima na planeti.
Nastavila je da pobeđuje i na svakom takmičenju na kojem je učestvovala osvaja zlatnu medalju. Iako je i dalje pobeđivala, osećala je da to više nije ono što je raduje.
Povukla se 1962. kada joj je bilo samo 22 godine.
Nakon završetka profesionalne karijere Vilma Rudolf postala je učiteljica i atletski trener. Udavala se dva puta ali njeni brakovi nisu potrajali. Kao uspomena na neuspele brakove ostalo joj je četvero dece. Živela je kao samohrana majka četvoro dece.
Nažalost rano nas je napustila. Preminula je sa 54 godina od tumora na mozgu.
