Užičanin Srboljub Stamenković je bio najveći talenat među ljubiteljima kapljice. Šest godina je igrao za Zvezdu pre nego je otišao u Ameriku. U Americi je igrao 13 godina. Srboljubu Stamenkoviću je alkohol bukvalno došao glave. Poginuo je tri dana pre 40. rođendana. Otišao je jedan od najvećih driblera na ovim prostorima.
Stamenkovića je najbolje opisao Stanislav Karasi.
– Mnogo boema sam sreo kroz karijeru i sam sam voleo da izađem, zabavim se sa društvom, ali Srba je bio drugačiji. To je neka posebna vrsta boema, alkohol je bio njegov život. Velika šteta. Zbog toga je i relativno mlad umro. Znate, bilo je raznih priča kako je stradao.Verujem da je tačno ono što su mi rekli moji prijatelji iz Užica. Silazio je niz stepenice u jednom hotelu, a bio je pripit. Promašio je stepenik, survao se i udario glavom o beton – ispričao je Karasi. Sličnu sudbunu doživeo je i Lukač iz Kikinde, koji je pao sa terase hotela Lepenski vir tokom pripremnog perioda.
Trener Milovan Rajevac je više puta sarađivao sa Srboljubom Stamenkovićem.
– Srba je bio igrač kakvog ste retko mogli da sretnete. Kad bi on imao loptu, komentatori su već najavljivali neku čaroliju i bili su ubeđeni da će publiku podići na noge. To što je radio bilo je neverovatno. Ipak, znalo se: karton piva posle svake utakmice! To ga je u dobroj meri koštalo i karijere i života – rekao je Rajevac.
Svi navijači Zvezde znaju da su veliki ljubitelji kapljice bili i Zoran Jelikić i Sead Sušić. Predviđali su im veliku karijeru kad su dolazili u Zvezdu. Ubio ih je porok zvani alkohol. Bili su veliki fudbalski znalci, ali nijedan nije uspeo da ostavi veliki trag u domaćem fudbalu.
– Hoću da lebdim! I lebdeo sam!
Ovo je moto Saše Đanija Ćurčića. Bio je svetski talenat. Bio je igrač od koga se mnogo videlo, ali još više i očekivalo. Posle OFK Beograda i Partizana, otišao je u Englesku, gde je igrao u Boltonu, Kristal Palasu i Aston Vili. Dok je igrao u Boltonu zasitio se fudbala i okrenuo se raznim životnim iskušenjima, raskalašnom životu, žurkama…
– Prošao sam u životu više od svih Srba koji postoje. To je Holivud, tako nešto nije doživeo ni Frenk Sinatra! E, ja, Saša Ćurčić! Napravio sam od svog života sve – mogu sutra mirno da umrem! Niko ne može da me sputa, a kamoli neki trener da mi kaže: Idi spavaj. Neću da spavam, hoću da lebdim! I lebdeo sam! Status javne ličnosti mi nije odgovarao i zato sam pravio gluposti. Negativnu energiju, koju sam pokupio na svom poslu, morao sam da izbacim kroz neki skandal. I danas furam isti fazon, samo što više nisam nikome interesantan. Ne stidim se ničega što sam radio. Ponekad me mrzi da živim. Svestan sam svojih postupaka ceo život, ali to je bilo jače od mene. I onda sam rekao: Hajde, kada idem dole, da idem sa stilom. Da sam nekoliko godina mlađi, vratio bih se gore samo da bih opet išao dole – iskren je bio bivši fudbaler Partizana.
Saša je priznao da je u Engleskoj trošio za veče i po 100.000 funti za šampanjac koji su drugi pili. Volio je da drugima ugađa.
– Solarijum, manikir, pedikir, kreme… Feminiziran sam do bola, ali volim takav stil života. Zato volim žene, jer sam sam kao žena! U ormanu sigurno imam milion evra u garderobi. Neke komade ni najveći trendseteri u Beogradu neće videti. Imam Sajberdof majicu – 1.400 funti, jaknu Vojaž – 7.000 funti… Kupovao sam unikate i plaćao versaće odela po 3.000 funti – rekao je Đani.
Po prestanku karijere prestao je da pije.
Da ne ispane da samo srbi vole kapljicu alkohola ima toga i u ostalim zemljama bivše nam države.
Stjepan Štef Lamza bio je velika zvezda Dinama. Imao je veliku karijeru koja je nažalost prekinuta. Jedne večeri pao je sa balkona u zagrebačkoj vili Rebar. Ozbiljno je povredio glavu. Puno je popio.
-– Jesam. Nisam disciplinovano živeo. Pio sam, pušio četiri kutije dnevno!
Nažalost nisu ovo jedini fudbaleri koji su volili alkohol. Ima ih mnogo ali o njima neki drugi put.
