Vaterpolo klub Partizan je osnovan 1946. godine. Prvi put prvak Jugoslavije postao je u sezoni 1962/63, a naredne sezone osvojio pobednički pehar u prvom Kupu evropskih šampiona. Posle toga osvojio je još šest titula šampiona Evrope, Kup pobednika kupova, Trofej LEN i na desetine domaćih trofeja.
Sportisti i treneri Partizana su decenijama unazad nosioci rada u nacionalnim selekcijama. Prvotimci crno-belih i igrači ponikli u Partizanu su već godinama najbrojniji u našoj reprezentacijii.
Za rad i zasluge u oblasti sporta VK Partizan je 1986. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod.
USPESI
7 titula prvaka Evrope: 1963/64, 1965/66, 1966/67, 1970/71, 1974/75, 1975/76, 2010/11.
1 Kup pobednika kupova: 1990/91.
1 Trofej LEN: 1997/98.
2 Super kupa Evrope: 1990/91. i 2010/11.
1 Mediteranski (KOMEN) kup: 1989.
2 Evrointer lige: 2009/10. i 2010/11.
27 titula prvaka države (17 u SFR Jugoslaviji, dve u SR Jugoslaviji i 8 u Srbiji)
24 nacionalna Kupa (12 u SFR Jugoslaviji, 5 u SR Jugoslaviji, 7 u Srbiji)
6 titula prvaka u Zimskom prvenstvu Jugoslavije (preteči Kupa Jugoslavije)
U veoma teškoj situaciji nalazi se Vaterpolo klub Partizan. Vapaji sedmostrukog šampiona Evrope za sada nisu dovoljno glasni ili se ne čuju na pravim mestima.
Bazen na Banjici je zatvoren, deca, njih 300, nema gde da trenira. Pisali smo o tome da deca treniraju u praznom bazenu. Vapaje niko neće da čuje, država finansira privatne klubove. Neko radi na gašenju najtrofejnijeg kluba u Evropi.
Rukovodstvo kluba izdalo je saopštenje.
U celosti prenosimo saopštenje Partizana:
„Nakon nešto više od 100 dana situacija na bazenu Banjica je nepromenjena, olimpijski bazen je i dalje prazan i ne vidi se kad će problem biti rešen. Pored problema sa olimpijskim bazenom, nailazimo na još jedan problem, a to je hladna voda u malom bazenu, koji nam je neophodan za školu vaterpola. Klub se pre nekoliko godina nalazio u najtežoj situaciji od osnivanja, gde je broj dece pao ispod 100. Na leto 2020. godine došlo je do promena u Upravi, gde su bivši vaterpolisti crno-belih preuzeli rukovodstvo i polako krenuli da saniraju probleme koji su im ostavljeni. Ljudi i roditelji te dece su to prepoznali i broj klinaca je polako počeo da raste, VK Partizan je ponovo pokrenuo ono u čemu je najbolji, a to je razvoj dece na svim poljima. U sezoni 2022/2023. deca Partizana su se sa svakog takmičenja vratila sa medaljom oko vrata, dve generacije su klub okitile duplom krunom. Klub trenutno broji nešto malo manje od 300 vaterpolo učenika. Zanemarićemo podatak da je u pitanju semostruki šampion Evrope i nećemo ići daleko u prošlost, već ćemo se okrenuti šta je to Partizan doneo srpskom vaterpolu u poslednjih deset godina i ako sitacija u klubu nije bila blizu sjajne. Nakon Rija 2016. godine vaterpolisti Srbije vratili su se u svoju domovinu sa zlatnom medaljom oko vrata, od 13 igrača koji su nastupali za nacionalnu selekciju njih 11 je naučilo vaterpolo veštinu u Partizanu ili je prošao neki deo obuke. Dejan Savić je u tom momentu bio selektor, Vladimir Vujasinović pomoćni trener, isto su započeli svoj vaterpolo put u našem klubu. I Stefan Ćirić, treći trener, afirmisao se u Partizanu. Tokio 2020. godina – nešto malo izmenjen sastavu u odnosu na Rio, svejedno su vaterpolisti doneli radost naciji i opet su na balkonu bili sa najsjajnijim odličjem. Statistički gledano reprezentaciju Srbije većinski su predstavljala deca Partizana.
U juniorskim kategorijama reprezentacija Srbije je donela dve medalje sa tri takmičenja u tri različite generacije. U20 selektor je bio trener Partizana Miloš Korolija, Teodor Bradajić pomoćni trener, isto dolazi iz našeg klubaa, a osam igrača iz Partizana su činila kostur nacionalne selekcije koja je donela srebrnu medalju sa Svetskog prvenstva koje se odigralo u Rumuniji. Na Evropskom prvenstvu do 17 godina reprezentaciju Srbije je predstavljalo devet igrača naše škole i predvodio ih je Miloš Korolija sa pomoćnicima Vojislavom Čupićem i Miroslavom Bajinom, koji su takođe naši treneri. Činjenice govore da ako reprezentacija Srbije nema okosnicu Partizanovih nema ni uspeha. Na prvenstvu u Podgorici do 15 godina, na konačnom spisku selektora koji ne dolazi iz našeg pogona našlo se samo četiri igrača. Deca su se vratila iz Podgorice bez odličja i završili su četvrti. Kad gledate iz ugla neke prosečne vaterpolo nacije to je odličan uspeh, ali ako postavite kao Partizan, to je katastrofalan rezultat za naciju kao što je Srbija. Došli smo do toga da klub nije dobrodošao na nekoliko bazena u Beogradu zbog dugovanja prema istima. Dugovanja se pripisuju VK Partizan, a mi u klubu to ne prihvatamo, jer prilikom dogovora sa opštinom Voždovac, predavanjem SC Banjica na rukovostvo opštini, sklopljen je dogovor gde u narednih 50 godina VK Partizan ima osam sati svakodnevno za treniranje. Ukoliko opština nije sposobna da obezbedi termine iz bilo kakvih razloga na matičnom bazenu Partizana, dužni su da obezbede termine na drugim gradskim bazenima, što do ovog momenta od početka problema nisu uradili.
Klub je dobio od gradske vlasti nekoliko termina na ostalim beogradskim bazenima i zahvalni smo gradonačelniku Aleksandru Šapiću, ali isto tako smatramo da trening koji počinje u 22 časa nije realan, jer je za decu to previše kasno. Ovim putem molimo sve nadležne, predsednika, gradonačelnika, JSD, VSS, Ministarstvo za sport, opštinu i koga god ko može da pomogne da se problem na bazenu sanira što pre je moguća, jer gašenjem Partizana, Srbija više neće postojati na vaterpolo mapi“, navodi se u saopštenju.
