Andrija Delibašić, bivši centarfor Partizana i legenda kluba, početkom godine dobio je neočekivane vesti. Napala ga je podmukla i opaka bolest. Okarakterisana je kao lezije ili „promene na kori mozga“.
Prvi put od dijagnoze, Andrija se oglasio javno, a veliku ispovest dao je za Mozzart sport.
–Od prvog časa mi je bilo jasno da će ovo biti trka na duže staze. Zasad je prošlo tek šest meseci i mogu da kažem da predstavljaju najbolji deo mog života. Kako u fizičkom smislu, jer se dobro osećam, tako i sa aspekta ljubavi i podrške koje sam osetio. Čovek mora da bude zahvalan što je ostao živ, da može da vidi sve to. Neko ne dočeka da spozna svu emociju koju drugi ka njemu emituju. Ja jesam – rekao je on.
Andrija Delibašić je objasnio kako se sve to dogodilo. Nikakve simptome nije imao. Osećao je da se umor iz dana u dan povećava. Bio je na svom radnom mestu na treningu Mornara u Baru. Počela je da ga mnogo boli glava. Imao je osećaj da mu glava puca. Seo je u auto i došao kući u Podgoricu. Žena ga je odmah odvela u Urgentni centar u Podgorici. Pritisak i krvna slika su bili u redu. Žena je insistirala na skeneru. Doktori su pretpostavljali šta je u pitanju ali su morali čekati nalaze iz Beograda. Dijagnoza je bila-Mora na operaciju tumora mozga.
Život mu je spasao doktor Vojislav Bogosavljević.
– Čovek mi je doslovce spasao život. Posebna zahvalnost njemu, ali i saradnicima, lekarima, sestrama i osoblju na odeljenju neurohirurgije. Bili su divni prema meni sve vreme. Na odeljenju sam bio najmlađi. Na žalost. Ili, možda, na sreću. Sve vreme svestan o čemu je reč, ali strah nisam osetio, znajući da nisam u stanju ništa da promenim. Sport me je tome naučio, da se koncentrišem samo na detalje koji su u mojoj moći. Zato su me samo interesovali sledeći koraci.
Fudbal, Partizan, Superliga Prvenstvo Srbije, Crvena zvezda
Imao je Andrija veliku podršku ljudi. Posebno ističe Danka Lazovića i Sašu Ilića, saigrače iz Partizana i fudbalske legende.
– Danko Lazović i Saša Ilić, sa suprugama Jovanom i Tijanom, sve vreme su bili tu. Saša je imao obaveze u Sofiji, ali tu je. Ne znam ni danas kojim kanalima su Tijana i Jovana uspevali da dođu u posetu, do bolničke postelje donesu hranu koji su same kuvale. Znaš, to su neke stvari za ceo život… Familija, razume se, to je posebna vrsta ljubavi. Bezgranična. A Danko… Ljudi moji, pa on je bez pitanja, organizovao i platio prevoz privatnim avionom iz Podgorice za Beograd. Ne bih da delujem ne znam ni sam kako, ali saberi, oduzimi, sve nas je spojio fudbal. I Partizan – govorio je za Mozzart sport Andrija Delibašić.
Na kraju je rekao i nekoliko rečenica o tome kako živi za vreme oporavka.
– Znam ljude koji su se zatvarali u sobe i nisu izlazili četiri nedelje, a ja sam bukvalno sa zračenja u Podgorici išao na trening u Bar automobilom i vraćao se. Po 100 kilometara svaki dan. Osim toga, viđao sam da pojedine dame u ranim jutarnjim satima dolaze na zračenje i odatle pravac kancelarija. Gledam njih i pitam se: ’Šta ti hoćeš?’ Svačega sam se u životu nagledao, ali poruka podrške kakve sam dobijao – nikad! Neki nisu morali ništa da govore. Uradili su dosta. Onda sam shvatio, prvo: da mi je drago što su moja deca mogla to da vide, jer njihov tata je, ipak, nešto za života uradio; drugo: sve je prolazno, osim porodice, prijatelja, kumova, ljudi koji bi učinili sve za tebe.
Srećno Andrija i brz oporavak!
