Bila jedna od najtalentovanijih teniserki na svetu. Nije uspela da izdrži ogroman psihički pritisak. Pritisak koji je preživljavala u porodici. To je Jelena Dokić, bivša teniserka koja je bila „čudo od deteta“.
Jelena Dokić je odavno van „belog sporta“. Jedina obaveza koju ima u tenisu je angažman koji ima u Melburnu gde joj je dužnost da razgovara sa teniserima.
A bila je, zaista, „čudo od deteta“. 1999. je, kao 16-godišnjakinja, priredila jednu od najvećih senzacija u istoriji tenisa. Na Vimbldonu je tada najbolje rangiranu teniserku sveta, Martinu Hingis, deklasirala sa nestvarnih 6:2, 6:0.
Njene titule, dolazak na četvrto mesto VTA liste, bili su u senci psihičkih trauma koje je nosila od najranije mladosti i, možda, još i tada doživljavala. Njena poslednja objava na društvenim mrežema veoma je potresna. I veoma poučna.
– Ne moram da vam objašnjavam šta se desilo neposredno pre nego što je ova fotografija napravljena.
Mislim da oči sve govore.
A to čine i oči mnoge druge dece, naročito devojčica. Taj strah i tugu koji se ne mogu sakriti.
Dakle!
Kada kažu „To te je načinilo onakvom kao što si danas“. Kada kažu „To te je učinilo otpornom“. Kada kažu „Zato si danas jaka“. Kada kažu „Ono što te ne ubije, ojača te“ … ja sam naljutim, budem frustirana kada god to čujem.
Da, postoje događaji u životu koje ne možete kontrolisati jer, prosto, to jeste život. Ali, u to ne spada kada ste zlostavljani od strane druge osobe, nikada to ne spada u „život je to“, naročito kada ste dete i naročito kada vam to čini neko ko bi trebao da je vaše utočište, vaša zaštita, vaša porodica, vaše… sve.
Nisam ja morala da budem snažna i hrabra.
Nisam morala da živim u strahu.
Nije trebalo da budem prebijana, naročito kao dete.
Trebalo je da sam bezbedna.
Trebalo je da sam zaštićena.
Trebalo je da se neko o meni brine.
Nije trebalo da budem ostavljena na ulici, maloletna, bez novca, da se snalazim gde ću da spavam, i to usred noći.
Trebalo je da budem samo dete.
A tako bi trebalo i mnoga, mnoga druga deca, naročito devojčice.
I zato…
Ako pričate sa žrtvom nasilja, naročito ako je nasilje ta žrtva pretrpela kao dete, molim vas, pažljivo birajte svoje reči.
I, molim vas, imajte više saosećanja.
Zlostavljana deca nose mnoge ožiljke, mnoge traume, a neki ljudi se nikada od toga ne oporave.
Budite ljubazni i imajte razumevanja. UVEK – zaključila je Jelena Dokić.
