Foto: A. Gvozdenović / Ustupljene fotografije
U životu je tako. U jednom trenutku si na vrhu, možeš sve. U sledećem trenutku sruši se sve i sa vrha se strmoglaviš na samo dno. Tako nešto se dogodilo bivšem fudbaleru Aleksandru Gvozdenoviću. Bivši talentovani golman je svojim pogrešnim odlukama strmoglavio sebe na samo dno.
Bio je veliki talenat, perspektivni sportista i golman svetle budućnosti. A onda je postao pijanac koji je skoro šest godina živio na ulici bez krova nad glavom.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Aleksandar Gvozdenović ili Gvozda kako su ga svi zvali počeo je da bavi fudbalom u ekipi Hajduka sa Liona. Bio je golman. Kao perspektivni i talentovani čuvar mreže vrlo brzo prelazi u ekipu Rada. Postaje ubrzo i kapiten juniorskog tima sa Banjice. Nažalost sve je ubrzo počelo da puca po šavovima. Umesto karantina i utakmica on je više voleo da sa drugarima provodi vikend po kafanama uz alkohol. Previše je voleo izlaske i alkohol, posebno petkom i subotom.
Pijanstva su bila sve češka, fudbalska karijera i poslovi polako su propadali. Počeo je i da prodaje stvari iz kuće. A onda je u aprilu 2013.godine sa rancem na leđima otišao na ulicu. Ubeđivao je sebe da on nije beskućnik i da je to samo trenutna situacija.
Spavao je na klupama, u zavučenim ulazima, napuštenim vagonima. Dane je provodio na česmi u Skadarliji.
–„Tu smo pili, družili se, lagali sami sebe, ubeđivali u nešto što nije bilo. Svi smo bili jedna porodica. Kad si na ulici izgubiš interesovanje za sve, osim za osnovne potrebe, a onda ni te osnovne više nisu osnovne pa se sve svodi na alkohol i cigarete. Kako je vreme prolazilo usavršavali su se načini kako preživeti sa što manje para. Tako sam znao da za sto dinara doručkujem i popijem pivo. Sve što smo imali od hrane imali smo zajedno, delili smo i paštetu i sardinu i salamu, a nekad je bilo i bez hrane. Dovoljno je bilo da budemo u masi, da nas neko čuje“, govorio je bivši golman.
–„Najbitnije od svega je ostati čovek. Malo je ljudi, mojih drugara beskućnika, umrlo od gladi. Većinu je nedostatak ljubavi odveo u glad. Alkohol je samo posledica. Ljubav možeš da daš i kada misliš da je nemaš“.
oto: Oliver Bunić / Ringier
Na ulici je proveo 2.060 noći i dana. Bio je na kraju snage, bio je sav otečen od alkohola i nespavanja. Znao je da ga samo trenuci dele od smrti. I tada se pojavila ona. Njegova bivša devojka Jelena. Bio je mrtav pijan i pospan da nije mogao da kontaktira sa njom. Ali kad se malo pribrao našao je poruku u džepu. Ostavila mu je broj telefona i poruku da se javi. Srećom poslušao je Jelenu i javio se. Jelena ga je ubedila da se posveti veri i da ide na lečenje. Jelena je ga je i odvezla i smestila u Urgentni centar.
Tako je počela priča njegovog oporavka. Već nekoliko godina ne pije i ne živi na ulici, a sa Jelenom je od 2019. godine.
–Za mene je ona prvo čovek, zatim žena nad ženama. Njena ljubav i zajednička vera da ponovo može sve da bude dobro, držala nas je svih onih dana, kada se trudila da me poput deteta koje uči da hoda, ponovo vrati u normalan tok života. Zahvalan sam Bogu što je imam – priča Aleksandar Gvozdenović.
Jelena i Aleksandar su se venčali u crkvi Preobraženja. Aleksandar je napisao i knjigu. Naziv knjige je „Sa margine u visine“. Aleksandar već skoro šest godina ne pije i ne živi na ulici. Sa Jelenom je od 2019. godine.
