Bila je najbolja košarkašica zlatne generacije bivše Juge. Preživela je mnoge teške trenutke i dobila je najteže životne bitke.

Foto: Instagram/@ razija.mujanovic12

Razija Mujanović je nekadašnja jugoslavenska i bosanskohercegovačka košarkašica. Novine La Gazzetta dello Sport je tri puta Raziju izabrala za najbolju košarkašicu Evrope. Primljena je u FIBA-inu Kuću slavnih u društvu Šekil O Nila, Tonija Kukoča, Dušana Ivkovića i Mikija Berkovića 2017.godine.

Foto: Fiba / youtube

Razija Mujanović spada u red naviših košarkašica sa ovih prostora. Visoka je 202 centimetra. Raziji u ženskoj konkurenciji nije bilo ravne. Osvojila sve što se moglo osvojiti. I danas je posvećena sportu, kao članica košarkaškog saveza Bosne i Hercegovine.

Rođena je 1967. u Ratkovićima. Imala je 14 godina kada je došla u Tuzlu. Sve do 1990. igrala je u tuzlanskom Jedinstvu s kojim je 1989. osvojila prvenstvo Evrope. Nosila je dresove mnogih italijanskih i španskih klubova, da bi se od profesionalnog spota oprostila 2009, u 42. godini.

Osvojila je bezbroj medalja i nagrada. Razija često izdvaja srebrenu medalju sa Olimpijskih igara u Seulu sa reprezentacijom Jugoslavije.

Foto MN Press

Navijači protivničkih klubova su je stalno vređali zbog dominantne igre. Govorili su joj da je muško. Jedno prilkom se popularna Raza požalila svom treneru Mihajlu Vukoviću. Mihajlo je Razu doveo u Tuzlu i sve što je znala o košarci može da zahvali njemu. Dok mu se žalila Mihajlo joj je rekao- „Ma igraj, Razo, boli te k***c“. Posle toga Raza je bila sve boljai bolja. O tome je jednom prilikom rekla- Što su me više provocirali, ja sam bolje igrala.

Foto MN Press

Raziji na parketu niko nije mogao ništa. Međutim kući nije bilo tako. Preživljavala je pakao. Trpela je psihičko i fizičko nasilje od supruga. Zato se i razvela. Još jedanput se udala ali i taj brak je propao. Ovaj put je bilo zbog nerazumevanja, a ne zbog nasilja u porodici.

Otkriven joj je karcinom dojke. Tad je Raza dokazala da je nepobediva. Igrala je životnu utakmicu i dobila je. O tom je ovako pričala:
– Za dijagnozu je znala moja porodica, osim roditelja. Oni su umrli, a nikada nisu za to saznali. Jednostavno sam htela da ih poštedim tog stresa, jer već su bili dovoljno stari i bolesni. Moja braća, moje sestre i njihove porodice su znali i bili su mi velika podrška.