Foto: Print screen
Radivoje Korać je bio jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša. On je prva svetska košarkaška zvezda koja dolazi sa naših prostora. On je istinska legenda igre pod obručima. On je zlatna levica jugoslovenske košarke.
Korać je rođen u Somboru 5. novembra 1938. godine u porodici Bogdana i Zagorke Korać. Porodica se nakon rata seli u Beograd. Otac Bogdan je ubrzo osuđen na dve godine zatvora na Golom otoku. Majka Zagorka se brinula o svoja dva sina, o Radivoju i Đorđu. Posle završene srednje škole Korać upisuje Elektrotehnički fakultet, Iako je bio dobar student nije zbog obaveza u košarci stigao da diplomira.
FIBA
Košarku je počeo da igra za BSK (kasnije OKK Beograd) kod trenera Borislava Stankovića. Sa svojim OKK Beogradom osvojio je četiri prvenstva Jugoslavije i odigrao je 169 utakmica postigavši fascinntnih 5773 poena (34 po meču).
Karijeru je nastavio u Belgiji. Sa ekipom Standarda iz Liježa bio je prvak Belgije i najbolji strelac. Preselio se u Italiju. Igrajući za Petrarku iz Padove bio je najbolji strelac italijanskog prvenstva, sa 592 poena na 22 utakmice.
Radivoje Korać je odigrao hiljadu zvaničnih utakmica za klubove u Jugoslaviji, Belgiji i Italiji i postigao više od 35.000 koševa.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3153 poena. Ima dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima, dve na Svetskim prvenstvima, jednu na Olimpijskim igrama. Ima i jednu bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu.
Nesrećnog 2. juna 1969 godine Korać je nastradao u saobraćajnoj nesreći. U selu Kamenica, 12 kilometara od Sarajeva Žućko je dugo preticao jedno vozilo i dogodio se strahovit sudar. Ostao je dan duže u Sarajevu jer je novinaru „Oslobođenja“ obećao da će mu dati intervju. Žurio je u Beograd, u pozorište Atelje 212 da bi gledao predstavu „Kosa“. Poginuo je u automobilu koji mu je poklonio predsednik KK Standard iz Liježa.
KSS
Ranko Žeravica i njegova supruga Zaga su pokupili Radivoja i vratili se za Sarajevo. Nadali su se da će stići na vreme. Nažalost umro je u automobilu u krilu Zage Žeravica.
3. juna 1969. dva kilometra duga tužna kolona Sarajlija koračala je iza kovčega u kom se nalazilo telo legendarnog košarkaša. Prvi iza kovčega koračao je Bogdan Korać, otac legendarnog košarkaša.
Printskrin
Sahranjen je uz najveće počasti u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Na zahtev tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, kovčeg sa posmrtnim ostacima bio je prekriven olimpijskom, a ne državnom zastavom. Na pitanje zašto Tito je odgovorio:
–On je bio veći od zemlje koju je predstavljao. Pripadao je celom svetu!
