Printskrin/jutjub
Legendarna ritmička gimnastičarka iz Bugarske, Neška Robeva uputila je javno pismo najboljem teniseru svih vremena Novaku Đokoviću. Slavna Bugarka ima 78 godina. Rođena je u bugarskom gradu Ruse. Ona je jedna od najistaknutijih figura u svetu ritmičke gimnastike.
Neška Robeva je tokom svoje bogate sportske karijere osvojila osam medalja – četiri srebrne i četiri bronzane na četri Svetska prvenstva na kojima je učestvovala. Posle uspešne karijere prešla je u trenere. Bugarska je pod njenim vođstvom osvojila čak 294 medalje na velikim takmičenjima. Iako ima 78 godina Robeva je i danas aktivna u svetu sporta. Poznata je po svojoj disciplini i posvećenosti.
Foto: Iz arhive kluba Levski
Neška Robeva je oduševljena što je Novak Đoković našao vremena, kako bi posetio Sofiju i bio gost na egzibicionom meču sa Grigorom Dimitrovom. Uputila je javno pismo najboljem teniseru svih vremena Novaku Đokoviću.
– Počela sam da gledam, a ne tenis, počela sam da gledam tvoje nastupe, posle tvog odbijanja da se podrediš želji da ti nametnu nešto u šta duboko ne veruješ (i meni, ako je to bitno) i čemu se celo tvoje biće odupire. Znala sam da te neće slomiti jer si čovek, sportista, Balkanac i ne stidiš se i ne plašiš se da to izgovoriš naglas pred čitavom svetskom gomilom koja šišti – piše Robeva i nastavlja:
Foto: Iz arhive kluba Levski
– Nemoj se stideti da se zoveš Srbinom! Za razliku od mnogih koji ti zavide, ne na slavi, ne na novcu, već pre svega na tome, što možeš i što jesi slobodan čovek! Čovek, pa sportista! Da se možeš odreći bezbednog, luksuznog života bez oblaka, zarad sporta i pre svega zarad stvari koju sportom braniš i koju, nažalost, mnogi ne razumeju. Zapravo, malo ko to razume (van naroda i svoje zemlje), ne mogu da progutaju da to činiš na jedinstven način, nekad kroz smeh, zadirkivanje, nekad kroz suze… Ali uvek sa verom i samopouzdanjem pobednika.
Foto: Iz arhive kluba Levski
– Gledala sam tvoje učešće na nedavnom takmičenju, radovala se tvojoj pobedi, kao naša deca. Igrala sam i pevala pesme, zajedno sa tobom, dočekivala sam te u Beogradu. Posle košmara nazvanog otvaranjem takmičenja, posle gluposti sa ženama u boksu, nakon što su ruskim i beloruskim sportistima uskratili pravo da predstavljaju svoju zemlju i ćutanja učesnika, vratio si mi veru u smisao sporta. Hvala ti! Zahvaljujem na časti kojom si nas počastio, na cilju koji si prihvatio, na radosti kojom si ispunio i naša srca…
– Imala sam i imam izuzetne prijatelje zahvaljujući sportu širom sveta, ali srpska, turska, rumunska, grčka, balkanska prijateljstva su nešto drugo. Posebna su – nezaboravna. Uverena sam da Balkan i naše zemlje nose u sebi energiju, kulturu i temelje, evropskije, ali i drugačije od onih koji sebe smatraju visoko civilizovanim, ali sa sadističkim zadovoljstvom ruše tradicije, nameću obrasce, pokušavajući da unište svaku slobodu mišljenja i raznolikosti. Balkan će živeti zajedno, u to sam ubeđena, kada se rodi još sledbenika Đokovića koji mogu da kažu: „Hvala, brate!“
