24. maja 1964. godine dogodila se najveća tragedija u istoriji svetskog fudbala! Stradalo je 328 ljudi na utakmici u Limi između Perua i Argentine posle prekida u 85. minutu.
Šta se zapravo desilo tog kobnog 24 maja 1964 na Nacionalnom stadionu u Limi. Igrali su Peru i Argentina ključnu utakmicu za plasman na Olimpijske igre u Tokiu. Peru je bio dovoljan remi.
Na stadionu je bilo 53.000 navijača. Ni igla nije više imala gde da padne. Verni navijači, vatrene pristalice, mnogi koji su na meč navratili nakon moto-trka koje su se održavale u obližnjem parku, bliski ljudi i prijatelji fudbalera, žene, pa čak i deca, došli su kako bi podržali svoj tim na najvažnijem meču tog proleća.
Argentina je bila veliki favorit. Ona je na sve četiri prethodne utakmice pobedila i bila je lider na tabeli. Ekipu Perua su uglavnom činili amateri iz regiona. Devet igrača je debitovalo protiv „gaučosa“.
Nije išlo po planu Peruancima. Argentina je vodila sa 1:0. Nekoliko minuta pre kraja meča sve se zakuvalo. Peru je postigao gol i izazvao erupcija slavlja na Nacionalnom stadionu. Glavni sudija Anhel Eduardo Pazos je poništio pogodak zbog navodnog faula. To je rezultiralo revoltom navijača na tribinama.
Publika je negodovala, počelo je komešanje a zatim i utrčavanje na teren. Na teren je utrčao korpulentni mladić Viktor Vaskez, poznat po nadimku „Crna bomba“. Pokušao je da nokautira sudiju, ali je u tome bio sprečen. Za njim je ušao i Herman Arojo Kuenko, a onda i čitava masa ljudi, te je bilo očigledno da će u tom trenutku, na sada poznatom „Stadionu smrti“ nastati potpuni haos.
Fudbaleri i članovi stručnog štaba obe selekcije su osmah napustili teren i bili na sigurnom u svlačionici. Tada je došlo do nezapamćene tragedije. Nezadovoljni navijači su počeli da gađaju policiju kad su videli kako se policija ponaša sa uhapšenim navijačima. Došlo je do sukoba navijača i policije.
Stotine navijača počelo je da beži sa tribina i pojurilo je ka tunel ispod tribina, ali su kapije na stadionu bile zatvorene. Najveći broj ljudi je i izgubio život u tom stampedu tražeći izlaz. Prema kasnijim izveštajima navedeno je da je veliki broj navijača preminuo usled unutrašnjeg krvarenja i gušenja.
To je bio samo početak haosa. Haos se nastavio i van stadiona. Na ulicama Lime izbio je pravi rat.
Zvanični izveštaj o tragediji izbrojao je 328 ljudi poginulih na samom stadionu. Mnogi veruju da je broj mnogo veći.
I dan danas, nije utvrđeno da li je za nezapamćenu tragediju bila kriva policija, koja je prekomerno upotrebila silu, ili besni navijači nezadovoljni odlukom fudbalskog sudije.
