Roberto Bađo je jedan od najboljih fudbalera svih vremena. Njegovu karijeru su obeležila dva detalja. Mnogobrojne teške povrede i promašen penal protiv Brazila 1994. godine, u finalu Svetskog prvenstva u Americi.
Roberto Bađo je počeo karijeru u Vićenci. Za prvi tim je debitovao sa 15 godina. U transferu vrednom dva miliona evra potpisao je za Fiorentinu klub koji je obožavao njegov otac. Tada se dogodilo nešto što ga je, nažalost, proganjalo tokom cele karijere.
Kad je imao osamnaest godina doživeo je možda i najtežu povredu koju fudbaler može da doživi. Pokidao je prednji ukršteni ligament desnog kolena. Lekari su prognozirali da verovatno više nikada neće moći da igra fudbal. Bađo je prolazio kroz tešku psihološku krizu. Spasio ga je Daisaku Ikeda – pripadnik japanskog budističkog pokreta Soka Gakai.
Roberto Bađo je postao budista. Vratio se na teren posle 18 meseci lečenja. Zbog lekova i prekomernog sna za vreme oporavka izgubio je čak 12 kilograma. Kad se vratio imao je svega 56 kilograma.
Posle svega nekoliko nastupa za “Violu”stradao mu je meniskus desnog kolena. Oporavak je bio kraći, ali ništa manje depresivan. Oporavljao se od provede u Tokiju u budističkom hramu. Kad se ponovo vratio Roberto Bađo je eksplodirao. Odigrao je ukupno 94 utakmice i postigao 39 golova, dok je nastupao za Fiorentinu.
Usledio je šokantni prelazak u Juventus. Nakon toga igrao još za Milan, Inter, Bolonju i Brešu. U svim klubovima za koje je igrao osećao je nesnosne bolove.
O tome je progovorio tek nakon završetka karijere.
–„Da sam igrao samo onda kada nisamo osećao bolove odigrao bih dve ili tri utakmice godišnje. U ono vreme je operacija bila više nego rizična, a oporavak još teži, jer sam alergičan na najjače lekove protiv bolova. Mesecima nakon operacije sam bio u potpunoj agoniji, ali sam sve izdržao samo da bih opet mogao da budem na terenu.“ – otkrio je legendarni Bađo.
Roberto je pričao kakve je sve nesnosne bolove imao dok je igrao za Brešu. Posle utakmice po dva dana nije mogao da hoda. Iz auta je izlazio uz tuđu pomoć. Pio je mnogo lekova za bolove iako je bio alergičan na te lekove.
–Operacija u Francuskoj bila je najgora. Morali su da izbuše rupu u mojoj tibiji da bi učvrstili tetivu, koja je bila usitnjena. Nisam mogao da uzmem pilule protiv bolova, jer sam bio alergičan na njih. Stavili su mi 220 šavova. Bio sam u agoniji. Čak sam rekao svojoj majci: „Ako me voliš, onda me ubij.“ Bio je to očaj mladića koji je patio. U dve nedelje posle operacije smršao sam 12 kilograma. Nisam jeo i stalno sam plakao zbog emocionalnih i fizičkih bolova. Ako bih rekao da nikada nisam razmišljao o “bacanju peškira”, lagao bih. Bilo je veoma, veoma mračnih trenutaka. Hteo sam da dokažem da sam jači od svoje loše sreće… ”
Roberto Bađo je stojički izdržao sve što ga je snašlo sa povredama. Uprkos mnogobrojnim teškim povredama uspeo je da dobije „zlatnu loptu“ kao najbolji igrač sveta. On je jedan od najboljih igrača svih vremena.
