Nema ljubitelja fudbala ni onog od 7 ni onog od 77 godina koji u svako doba dana i noći ne zna čuvenu brazilsku napadačku petorku.
Garinča, Didi, Vava, Pele i Zagalo je napadačka petorka kojoj se divio celi svet.
Prvi član te petorke je Manuel Francisko dos Santos ili kraće Garinča. Garinča je rođen 1933.godine u Pau Grandeu, u indijanskom plemenu Fulnio.
Niko nikad više neće imati takav dribling kakav je imao Garinča.
Garinča je rođen sa deformisanom kičmom, šest centimetara kraćom i krivom levom nogom. Noge su mu bile izrazito krive. Trebao se kao mlad operisati ali nisu imali novac, pa mali Garinča nije ni operisan.
Nadimak Garinča dobio je od sestre. Dobio je nadimak po maloj ptici koju mi zovemo carić, a opisivala je i njegov izgled i temperament.
Po prvom kontaktu sa loptom svima je bilo jasno – zvezde je rođena! Videlo se odmah da je talentovaniji i spretniji od ostalih.
– „Garinča je bio neverovatan igrač, jedan od najboljih svih vremena. Mogao je sa loptom ono što niko drugi nije. Da nije njega bilo ja nikada ne bih osvojio tri svetska prvenstva,” rekao je jednom prilikom Pele.
Fudbal je igrao od 1953. godine do Božića 1982.godine. Mogao je još ali ga bilo sramota. Postao je deda.
Odigrao je 60 utakmica za Brazil od 1955. do 1966. Igrao je na tri svetska prvenstva i dva puta bio prvak sveta. Igrajući za reprezentaciju izgubio je samo jednu utakmicu (3-1 poraz od Mađarske) na Svetskom prvenstvu 1966. To mu je bila poslednja utakmica za Brazil. Brazil nikad nije izgubio utakmicu u kojoj su on i Pele zajedno igrali.
Nažalost posle završene karijere krenuo je stopama oca alkoholičara. Srce ga je izdalo 20. januara 1983. godine u 50-oj godini života.
Garinča je jednom prilikom u pijanom stanju automobilom udario baš svog oca. mediji su tvrdili da se to dogodilo u trenutku dok je bežao od mafijaša.
Garinča nije voleo samo alkohol. Mnogo je voleo i žene. Imao je pet žena i najmanje 14 dece. Imao je dete i u Švedskoj jer je za vreme svetskog prvenstva u toj zemlji imao ljubavnu avanturu.
Ženio se dva puta. Druga žena mu je bila Elza Soares, poznata brazilska pevačica čiju majku, svoju taštu, je „odveo“ u smrt“. Bilo je to 1969. godine kada se autom zakucao u kamion.
Njegovo zdravstveno stanje bilo je na ivici mentalne zaostalosti. Pričalo se da je sa 12 godina izgubio nevinost sa kozom. Sa 14 godina se zaposlio u lokalnoj fabrici tekstila, ali je ubrzo zbog nemarljivosti dobio otkaz. Gazda fabrike ga je vratio na posao jer je taj gazda bio i presednik i vlasnik kluba za kojeg je igrao Garinča.
Alkohol odnosno rakija od trske razdirala mu je telo. Zadnje tri godine života lečio se u jednoj bolnici. Umro je u bedi u Rio De Ženeiru, ostavljen od svih. Jedino je uz Garinču ostala brazilska sirotinja koja ga je do kraja poštovala. Televizija je direktno prenosila oproštaj od velikog Garinče. Redovi ispred stadiona bili su kilometarski ljudi koji su hteli da odaju poslednju poštu najvećem dribleru kojeg je svet imao.
Na spomeniku je pisalo – „Ovde počiva onaj koji je bio radost naroda – Mane Garinča“.
Garinča je bio kao što nikada niko nije i – neće! „Anđeo sa krivim nogama“, tako su ga zvali.
