Bio je i fudbaler i trener i direktor i selektor. Kaže da u fudbalu nije uspeo, radio bi kao konobar. I pevao bi. Kad se ne bavi fudbalom onda peče rakiju. On je Mladen Krstajić.
Mladen Krstajić bivši je fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Ponikao je u mlađim kategorijama Čelika iz Zenice. Kao seniorski fudbaler je debitovao u Senti odakle nakon pola godine prelazi u OFK Kikindu, koja je u to vreme bila član Prve B lige. Nakon zapaženih partija u dresu Kikinde iako su ga tražili i Zvezda i Partizan prelazi u redove Partizana, timm za koji je navijao od malih nogu. S Partizanom osvaja tri titule prvaka i jedan nacionalni kup.
Krstajić iz Partizana prelazi u Verder Bremen gde sa uspehom nastupa četiri sezone. Sa Verderom osvaja „duplu krunu“. Prelazi u Šalke za koji nastupa narednih pet sezona i postaje kapiten.
U junu 2009. se vratio u Partizan. U prvoj sezoni sa klubom je osvojio još jednu titulu prvaka, dok je u drugoj osvojio „duplu krunu“ (prvenstvo i kup) i izborio plasman u grupnu fazu Lige šampiona.
Za reprezentaciju SRJ, SCG i Srbije je odigrao 59 utakmica i postigao dva gola.
Mladen Krstajić rođen je u Zenici, 4. mart 1974.godine.
Rodio se kao treće dete kad su mu roditelji imali 36 godina. Roditelji su imali dve ćerke kad se Mladen rodio. Mladen takođe ima troje dece. I on je prvo dobio dve ćerke pa se onda rodio sin.
–Meni je prijalo da rastem u velikoj porodici, posebno kada smo bili na okupu tokom praznika. Živeo sam u srpskom selu Drivuša, na putu između Zenice i Sarajeva. U školu sam išao u susedno selo, u Janjiće, i tako do osmog razreda. Uvek ujutro. Nisam se vraćao kući, već me majka čeka na autobuskoj stanici. Ja njoj dajem školsku torbu, ona meni torbu sa sportskom opremom i u 13.40 idem autobusom za Zenicu. Trening počinje u 15.30. Naravno, čekam sat vremena. Trening se završi oko 17 sati, onda čekam bus za Drivuš koji polazi u 18.40. Dođem kući, uradim domaći, učim kad imam nešto i u 22 sata na spavanje. I tako svaki dan. Bukvalno sam ujutro od 6.15 do 19.30 uveče bio „na terenu“. I nikad mi nije bilo teško. Nisam došao u situaciju da me nešto mrzi, da sebi kažem „danas neću“, da se pitam „hoću li biti fudbaler“… Mene je kao klinca fudbal ispunjavao. Kad nisam bio na treninzima, igrao sam u dvorištu, u školi… Sećam se kad sam igrao na male goliće s drugarima, ja sam, a njih – trojica!-govorio je jednom prilikom za Kurir o svom životu u Zenici.
Govorio je za Kurir i o bežanju iz Bosne zbog bratoubilačkog rata. Sa ujnom je pobegao u Kikindu, a svi njegovi su ostali u Zenici. Posle mesec dana izbegla mu je majka sa sestrićima. Otac je ostao u Zenici. Oca mu nisu uhapsili jer je on pomagao jednako i srbima i hrvatima i muslimanima. Dve i po godine je on tako bio sam.
Mladen je za Kurir govorio kako je upiznao današnju suprugu.
–Zanimljivo je kako smo se moja Ljubica i ja upoznali. Bilo je to na svadbi njene sestre, dok sam bio igrač Kikinde. Sećam se, polomio sam nogu, bio sam na štakama. Pošto sam ja Bosanac, crnogorskog porekla, a volim mikrofon, ponela me atmosfera i… Popnem se ja tako na stolicu, onako sa štakama, počnem da pevam, ona krene da igra i nas dvoje nakon toga stupimo u, što se kaže, kontakt.
Venčali su se 1996. godine. Nisu znali da je ona trudna. Ćerka Svetlana rodila se u oktobru, a svadba je bila u junu. Ona sad ima 27 godine, završila je fakultet. Druga ćerka puni 21 godinu. Sin u martu puni 19.
U razgovoru za Kurir je istakao da nije postao profesionalni fudbaler, bio bi konobar, jer je završio ugostiteljsku školu. Rekao je da voli da peva kad je dobra atmosfera i društvo i da ima ponudu da snimi neki singl.
A o svojim biznisima van fudbala govorio je za Kurir.
–Sve što radim, radim ozbiljno. Fokusiram se da, kad uđem u neki posao, to bude kako treba. Imam još neke sitne biznise koje radim, koji su dosad tavorili. Rakija ne može preko noći. U toj priči sam osam godina. Imam svoje voćnjake, jedno 15 hektara pod kajsijom, dunjom, šljivom, kruškom… Zatvorili smo kompletan krug. Rakija je brendirana. Poslednjih godinu dana sam baš zadovoljan. Prodajem kod nas, a radimo i izvoz. Specijalna receptura za dobru rakiju je pravo voće, da je dobra fermentacija na pravilnoj temperaturi, da nije pretoplo, da se peče, pa prepeče… Domaća priča, kompletno. Moja rakija je malo skuplja od ostalih, ali samo zato što nije hemija. Cilj mi je da napravim brend. Da to ostane upečatljivo iza mene. To što sad radim želim da ostavim svojoj deci, da oni to nastave. Znam da će biti unosno.
